1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Teže do konsenzusa o Zapadnom Balkanu

U novom sazivu Evropskog parlamenta raspored snaga se neće mnogo promijeniti, što bi trebalo da znači i nastavak dosadašnje politike kada je u pitanju Zapadni Balkan.

default

Ulazak desnice u Europski parlament će otežati diskusije

Međutim iako pro Evropska narodna partija ostaje domninantna u Parlamentu, evidentan upliv ekstremne desnice i euroskeptika, pooštriće diskusije, prvenstveno o temi proširenja EU.

Iako novi saziv Evropskog parlamenta ima većinsku evropsku orijentaciju, prilikom debata i donošenja odluka koje se tiču Zapadnog Balkana, evropskim parlamentarcima neće biti nimalo lako. Oko 70 mjesta u Parlamentu trebalo bi da zauzmu poslanici koji ne pripadaju ni jednom bloku, a među kojima će se naći predstavnici desničarskih i nacionalističkih parija, koje prevashodno nisu naklonjene proširenju EU.

Bildserie Schwerpunktwoche Europa Wahl Europaparlament Einwanderung Asyl

Protivnici proširenja EU dobili su svoje mjesto

Biće povećani pritisci

Takođe, poslanici Evropskog parlamenta će morati da uzmu u obzir raspoloženja u zemljama članicama EU, a koje pokazuje sve manje entuzijazma za primanje novih članica. Primjeri korupcije u novim članicama Bugarskoj i Rumuniji samo produbljuju nepovjerenje prema mogućim pridošlicama. Vasilis Margaras iz Centra za evropske političke studije u Briselu za Dojče Vele kaže:

“Konekcija na liniji EU-Zapadni Balkan će se svakako nastaviti i poslije ovih izbora. Međutim biće više pritisaka na te zemlje i njihove političare da se izbore sa reformama i korupcijom. Proces približavanja postaće zahtjevniji, ne samo zbog nove postavke u institucijama EU već i zato što je to normalno u kasnijim stadijumima ispunjavanja uslova predviđenih ugovorom o asocijaciji. Što ste bliže članstvu više morate i da dostignete.”

Vize na prvom mjestu

Ono što će biti prvo na agendi novog saziva Evropskog parlamenta, a tiče se Zapadnog Balkana, jeste pitanje vizne liberalizacije. Tu će se možda podrobnije raspravljati, ali je taj proces već daleko odmakao i tu ne bi trebalo da bude problema, smatra Margaras.

“Tu je već učinjen značajan progres, a dvije najveće grupe u Parlamentu se zalažu za to. Svakako da će u Evropski parlament insistirati na tome da zemlje Zapadnog Balkana na adekvatan način ispune sve potrebne uslove. Insistiraće se na reformama, borbi protiv korupcije, borbi protiv trgovine ljudima i drogom.”

Schengen SIS Offene Grenze Deutschland und Tschechien

Proces liberalizacije viznog režima neće biti zaustavljen

Glavnu riječ ima Komisija

Za je sada još rano predvidjeti kao će se stvari razvijati kada je u pitanju novi petogodišnji mandat Evropskog parlamenta. Biće promjena na važim mjestima. Očekuje se i izbor novog predstavnika Parlamenta za Srbiju. Iako je uvijek dobro imati naklonjene predstavnike u EP, zemlje Zapadnog Balkana bi trebalo da obrate pažnju i na predstojeće restruktuiranje u Evropskoj komisiji, koja je od velikog zanačaja za dalji proces evrointegracija, smatra Margaras:

“EP je važan, ali on ima više konsultativnu ulogu. Dobro je kada se parlamentarci zalažu za vaše bolje pozicije, ali su Evropska komisija, kao i Savjet EU oni na čije pozicije bi Zapadni Balkan morao da prevashodno obrati pažnju. »

Konstitutivna sjednica novog saziva Evropskog parlamenta održaće se od 14. do 16 jula u Strazburu. Očekuje se da će se pitanje vizne liberalizacije, za zemlje koje dobiju preporuke Evropske komisije, naći pred evropskim parlamentarcima na jesen.

Autor: Marina Maksimović

Odg. urednik: Zorica Ilić