1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kiosk

Svojevremeno u Jugoslaviji

Da li je glavni kandidat austrijske partije SPÖ Eugen Freund Radio za UDBA-u?, pita se austrijski Die Presse dok se njemačka štampa i danas bavi reakcijama na ishod referenduma u Ukrajini.

Štampa na njemačkom osvrće se na UDBA-u, bivšu jugoslovensku tajnu službu u kontekstu tvrdnje jednog slovenačkog istoričara da je glavni kandidat austrijske stranke SPÖ Eugen Freund za novac radio upravo za Upravu državne bezbjednosti nekadašnje Titove Jugoslavije. U komentaru pod nazivom "Svojevremeno u Jugoslaviji" list Die Presse piše: "Eugen Freund navodno je za UDBA-e radio sedamdesetih godina kada je bio saradnik tadašnjeg austrijskog ministra vanjskih poslova Willibalda Pahra. Činjenica je da u arhivu jugoslovenske tajne službe postoji dokumenat sa imenom Eugen Freund i registarskim brojem 234.953. Ne zna se međutim šta u dokumentu piše.

Österreich Zweisprachige Ortsschilder in Kärnten

Konflikt oko dvojezičnih tabli sa imenima mjesta u Koruškoj izbio je 1972 a trajao je sve do 2011. I Jörg Heider je bio protiv dvojezičnih naziva gradovan u Koruškoj, koje je uporno tražila slovenačka manjina

Onaj ko je u vremena vladavine Komunističke partije u Jugoslaviji bio pozvan na večeru morao je računati s tim da će mu biti otvoren dosije. Novinar "Profila" Robert Buchacher je to ovako oslikao: "On, ekspert za koruški konflikt oko mjesnih tabli (koji se vodio oko toga da putokazi, znakovi i table mjesta u Koruškoj budu ispisane na dva jezika njemačkom i slovenačkom s obzirom na slovenačku manjinu koja tamo živi) dva puta je večerao sa atašeom za štampu Ambasade SFRJ. Nakon otvaranja arhiva sjetio se da je bio vođen kao informant i saradnik UDBA-e, koji je imao posebnu šifru.

Sigurno je da je jugoslovenska tajna služba operisala i u Koruškoj, uključujući i napade bombom, ali i da je imala svoje ljude. Da je Eugen Freund tada zbog koruškog konflikta bio toliko radikalizovan da je pristao da radi za UDBU malo je vjerovatno. Tako dugo dok sve ne bude crno na bijelom, a ne izgleda da će to tako i biti, dosije je uništen", piše Die Presse.

Referendum kao farsa

Štampa na njemačkom i danas komentira referendum na jugoistoku Ukrajine. List Weser-Kurier iz Bremena piše: "Referendum za autonomiju je bio farsa. Ukrajinski ustav ne daje regijama pravo da odlučuju o svojoj nezavisnosti niti da održavaju odgovarajuće plebiscite. Stoga je već formalno-pravno referendum bio nelegalan. Uslovi pod kojima je održan, bili su kao vic. Izbornih lista nije bilo, svako je mogao da glasa gdje i koliko je puta htio. Stoga rezultat od 96 posto onih koji su dali glas za nezavisnost nije iznenađujući", primjećuje Weser-Kurier iz Bremena.

Ostukraine Krise Slowjansk 12.05.2014

Moskva traži da se poštuje volja naroda

Frankfurter Allgemeine Zeitung osvrće se na reakcije Rusije na referendum: "Moskva traži da se poštuje volja naroda, koja bi se sada trebala ostvariti ne silom već dijalogom. Rusija, opet, ipak ovdje ne postupa kao na Krimu. Nije uvela ni veće ekonomske sankcije. Ali reakcija Kremlja je, i to se tako može razumjeti, da centralna vlada u Kijevu ne treba da misli da može uspostaviti "status quo ante" koji je ranije postojao. Smije li se međutim od ukrajinske vlade očekivati da gleda kako se komada njena zemlja? Moskva je tokom dva rata u Čečeniji pokazala da je u stanju da brutalno odgovori", konstatuje Frankfurter Allgenmeine Zeitung.

List Die Welt kritikuje ponašanje Evropske unije: Za slabu poziciju Evropske unije postoje dva razloga. Jedan je nesloga. Jer na odlučujuće pitanje još nema odgovora a ono glasi: Koliko i kakav sve pritisak se mora izvršiti na Rusiju kako se ne bi ugrozili diplomatski napori za okončanje krize. Svi izbjegavaju ovu načelnu debatu. Evropska unija pri tom reaguje kao skup kokoški. Švedska i zemlje istočne Evrope traže snažan odgovor Moskve, zemlje jugoistočne Evrope najradije bi da s tim nemaju ništa, Velika Britanija taktizira a zemlje poput Njemačke i Francuske nalaze se između dva fronta", zaključuje Die Welt.