1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Panorama

Svetlana Broz, dobra žena u vremenu zla

Ne možete a da ne primijetite: ona ima iste oči kao njen djed Josip Broz Tito. I tu svaka sličnost prestaje. Živi u Hadžićima, nadomak Sarajeva, u porodičnoj kući naslijeđenoj preko majčine loze.

Svetlana Broz je za vrijeme rata dolazila u Sarajevo da bi kao liječnica – kardiologinja pomogla stradalnicima rata.

Svetlana Broz je za vrijeme rata dolazila u Sarajevo da bi kao liječnica – kardiologinja pomogla stradalnicima rata.

Zašto je jedna rođena Beograđanka, sa takvim porodičnim backgroundom, došla u Bosnu i Hercegovinu da s njom i njenim građanima podijeli svoju sudbinu? To je prvo što pomislite u susretu sa ovom neobičnom ženom. „Bosna i Hercegovina je bila u državi u kojoj sam ja rođena. Svi delovi te zemlje su i dalje u psihološkom i emotivnom smislu moja zemlja, bez obzira na to koliko je novih granica u međuvremenu nastalo,“ kaže Svetlana i dodaje da je sretna što su njeni preci rodom iz ovih krajeva. „Ja sam se 1999. godine, nakon završene NATO intervencije, preselila u Sarajevo, a 2000. godine u Hadžiće. Zašto, pitate? Pa, Beograd je pre 25 godina bio evropska metropola, ali je taj grad, nažalost, u međuvremenu, izgubio dušu. Sarajevo, koje je preživelo najstrašniju opsadu u novijoj istoriji, i pored te činjenice, sačuvalo je dušu. Kada sam odlučivala da se preselim u Sarajevo, to je bio osnovni faktor koji me je odredio u toj nameri. Ne mogu da živim u gradu bez duše.“

„Dobri ljudi u vremenu zla“

Dobri ljudi u vremenu zla» zapravo je zbirka devedeset autentičnih priča o stradanju ljudi u ratnom vihoru koji je pogodio BiH i pomoći koju su tim ljudima pružili pripadnici drugih nacionalnosti.

Dobri ljudi u vremenu zla» zapravo je zbirka devedeset autentičnih priča o stradanju ljudi u ratnom vihoru koji je pogodio BiH i pomoći koju su tim ljudima pružili pripadnici drugih nacionalnosti.

Ali, priča o Titovoj unuci i Bosni i Hercegovini, počela je mnogo ranije. Ratne, 1992. godine, došla je u sjevernu Bosnu da radi kao kardiolog, 'ne bi li bar jednom bolesniku bila od pomoći'. U tim, često, improvizovanim bolnicama, susretala se sa Hrvatima, Srbima, Muslimanima... „Oni su, u tom strašnom vremenu, imali potrebu da mi, iako ih nisam pitala, ispričaju svoja iskustva o dobroti ljudi iz druge ili treće etno-nacionalne grupe, koji su im pomogli da prežive. Kada sam čula desetak takvih ispovesti, pitala sam se zašto ti ljudi imaju potrebu da baš meni to ispričaju? Ali činjenica da sam nosila prezime Broz, možda im je govorila da ja ne mogu biti nacionalista, da ne mogu navijati za jednu stranu protiv druge ili treće,“ kaže Svetlana Broz. Hrvat je pomogao Srbinu, a Musliman Hrvatu. Bila je to pomoć koja je prevazilazila etničke barijere u mnogo divnih kombinacija. Tako se rodila ideja za knjigu „Dobri ljudi u vremenu zla“. Nije mogla koristiti zapise iz ordinacije zbog profesionalne tajne, ali je okačila stetoskop o klin i zamijenila ga diktafonom, obula čizme i krenula na teren, a to znači, po cijeloj Bosni i Hercegovini.

„Moji pacijenti su mi bili inspiracija da takve ljude sa imenom i prezimenom potražim u celoj zemlji. To je priča o ljudima koji su imali snage da ostanu ljudi u neljudskim vremenima, da pomognu svojim komšijama ili ljudima druge nacionalnosti, koje čak uopšte nisu poznavali. Evo, pogledajmo iskustva iz Ruande, jednog od poprišta najvećeg genocida posle Drugog svetskog rata... Možemo biti sigurni da ćemo i tamo pronaći ljude koji su se svojom ljudskošću suprotstavili tim negativnim autoritetima i platili stravičnu cenu za to. To je konstanta,“ kaže Broz.

„BiH je puna dobrih ljudi“

Hadzići, naselje u kojem je Svetlana Broz pronašla svoj dom.

Hadžići, naselje u kojem je Svetlana Broz pronašla svoj dom.

Materijal za knjigu prikupljala je od januara 1993. do kraja rata u BiH, a onda su joj nepoznati lopovi 1997. godine, iz kuće u Beogradu, gdje je tada živjela, ukrali skoro sav materijal koji je do tada snimila. Ponovo se vratila na teren u Bosnu i Hercegovinu.

„Morala sam raditi sve iznova, sa preko novih 100 sagovornika, jer sam smatrala da nemam moralno pravo da ljude još jedanput dovodim u situaciju da povređuju svoje bolne rane. Našla sam nove sagovornike i shvatila da je BiH puna dobrih ljudi koji su tu dobrotu sačuvali i u najtežim vremenima,“ kaže Svetlana. Njena knjiga „Dobri ljudi u vremenu zla“ promovirana je u Sarajevu 2003. i doživjela veliki uspjeh. U pripremi je šesto izdanje. Knjiga je davno prešla granice regije i otišla u svijet prevedena na češki, engleski, francuski, španski i talijanski jezik. O knjizi je govorila na nekoliko američkih univerziteta, a ove zime i proljeća, Svetlana Broz će imati desetine promocija u Italiji.

„Imam petlju“

Svetlana u svom stanu u Sarajevu. Sve što radim u posljednjih petnaest godina, radim zbog omladine.

Svetlana u svom stanu u Sarajevu. " Sve što radim u posljednjih petnaest godina, radim zbog omladine. "

Kako Brozovi nikad ne miruju, Svetlana je osnovala i vodi nevladinu organizaciju „Gariwo“, sa sjedištem u Sarajevu. Ova međunarodna organizacija bavi se edukacijom mladih o građanskoj hrabrosti, o hrabrom odupiranju negativnim autoritetima, o kojem sa velikim žarom govori. Program edukacije prati prigodna literatura koju publikuje „Gariwo“, a obuhvatio je oko 25.000 mladih ljudi na prostoru BiH. „Imam petlju“, naslov je još jedne knjige koju je napisala Titova unuka. Na prvoj strani knjige piše: „Za onu: Ko istinom gudi, gudalom ga po prstima biju, često sam dobijala dokaze da je istinita. Ali, ko je mario za udarce po prstima, bilo je važno izboriti se za istinu, cena je bila svakako unapred uračunata...“

Sa mladima u bolje sutra

Kao i svaku Bosanku, Svetlanu Broz brine politička situacija u njenoj zemlji, čije je državljanstvo dobila prije četiri godine.

„Šta bi se dogodilo sa Evropom da su saveznici 1945.godine, na vlasti u Nemačkoj, ostavili Nacionalsocijalističku partiju i većinu Hitlerovih saradnika? To se, naravno, nije smelo dogoditi. Ona je zabranjena i to se ne smatra nedemokratskom metodom. A Dejtonski sporazum je na vlasti ostavio sve tri 'nacionalsocijalističke partije' i većinu 'Hitlerovih saradnika'. Praktično, svi koji nisu završili u Hagu, ostavljeni su na vlasti. Pa, Biljana Plavšić bila je dve i po godine predsednica pola države! Sram bilo međunarodnu zajednicu zbog toga,“ uzbuđeno kaže Svetlana Broz i dodaje da sa aktuelnim političarima u BiH, nema izlaska iz političke i svake druge krize u zemlji. „Pitanje je samo te kritične mase koja treba da izgradi mozaik zdrave i normalne države Bosne i Hercegovine. Ja čekam to vreme i zato radim sa mladima za to vreme,“ kaže Svetlana Broz.