Studentska vrela jesen u Njemačkoj
17. novembar 2009
Biće to vrela jesen, poručili su studenti nakon propalih junskih protesta. Studenti su još prošle nedjelje zaposjeli fakultetske prostorije, a aule pretvorili u spavaonice. Junski štrajk nastavljaju, a od danas ponovo izlaze i na ulice. Zahtjevi su im ostali isti.
Lukas Celner (Zöllner) sa Humboldt univerziteta u Berlinu poručuje: “Naš najvažniji cilj je da Bolonjska reforma u ovoj formi kakva je sada, bude ponovo kompletno prerađena i reformisana.”
Na sljedećoj stranici: Uz studente i profesori na proteste
Uz studente i profesori na proteste
Sebastijan, Lukasov kolega i jedan od organizatora protesta u Berlinu, objašnjava: “Bakalaureat kojim je zamijenjen dosadašnji diplomski i magistarski studij za nas znači više posla. Imamo mnogo više gradiva koje moramo da izučimo u kraćem vremenskom periodu, a to nas dodatno sprečava da se posvetimo i drugim fakultetskim sadržajima. Time ne stičemo željenu kvalifikaciju.”
Studentske proteste podržavaju i brojni profesori. Jedan od njih je i profesor, a ujedno i rektor Humboldt univerziteta u Berlinu, Kristof Markšis (Christoph Markschies). Bolonjska reforma je fakultetima servirana u paketu, a Univerzitet nije ovlašeten da je mijenja, kaže rektor Makšis.
“Preusmjerenje na Bolonjski sistem iziskuje više novca. Nedostaju nam profesori, jer ih ne možemo platiti. Zbog toga sam se i pridružio protestima studenata, treba više novaca!”
Na sljedećoj stranici: „Novi sistem nas ne uči da razmišljamo“
„Novi sistem nas ne uči da razmišljamo“
Njemački ministri obrazovanja imaju razumjevanja, kažu, za zahtjeve studenata koji se odnose na ukidanje semestarskih taksi ili na povećanje sume državnih stipendija. Smatraju, međutim, da je Bolonjska reforma jedino ispravna reforma kojom će biti uspostavljen funkcionalan sistem visokog obrazovanja.
Berlinski pokrajinski ministar obrazovanja, Jirgen Celner (Jürgen Zöllner) komentariše: “Cilj nam je da svake godine 40 odsto maturanata upiše i završi fakultet. Po starom sistemu, fakultetet je godišnje upisivalo samo 5 odsto maturanata. Većina mladih je željela da brzo stekne visoke kvalifikacije i da im sistem bude dobro organizovan.”
Protivnici Bolonjske reforme tvrde, međutim, da skraćenim i bržim sistemom visokog obrazovanja, budući akademici nisu dovoljno pripremljeni za tržište rada. Time im se oduzima, kažu, mogućnost sopstvenog razmišljanja i rezonovanja. Da li će i kada biti postignuto kompromisno rješenje u začaranom krugu, za sada nije izvjesno.
Autorka: Selma Filipović
Odg. ur.: Z. Arbutina