Strah od grčkog izbora

"Nezamislive sume novca koje se izdvajaju u kase zajedničke valute neće riješiti krizu. Politika mora konačno da se baci na rješavanje uzroka koji su do krize doveli. A vremena nije ostalo mnogo“, komentariše Kerstin Gamelin u Ziddojče cajtungu i dodaje:

„Grčka, Irska, Portugal, Španija – spasavanje monetarne unije je izvan onog što građani uopšte mogu da očekuju. Jer, sa nezamislivo velikim sumama 'spasioci' zapravo kupuju rizik da sve više zemalja evro-zone bankrotira. Oni doduše rade ono u šta vjeruju, jer misle da bi se u suprotnom zajednica jednostavno razbila.

Evropljanima nije ostalo mnogo vremena

Ova analiza se primjenjuje a spasioci evra nastavljaju da na raspolaganje stavljaju sve više kredita i to opet predstavljaju kao način koji nema alternativu da se spasi evro-zona. Sve dok su sume kojima se baratalo u slučaju Portugala ili Irske bile predvidive to je još i moglo da bude prihvatljivo. U međuvremenu sumnja se pojavila kod svakog građanina. Jer, ulaskom u još veće rizike evro neće biti spasen.

Vrijeme je da se u pogledu uzroka krize u monetarnoj uniji konačno utanače razlike u konkurentnosti nacionalnih privrednih sistema kao i privrednih kultura. No, umjesto ovog velikog cilja kojem bi trebalo da se stremi, na stolu su ponovo izvjesni planovi koji nekima daju za pravo da upozoravaju na kolaps evro-zone i onda se ispomažu španske banke sa 100 milijardi evra, a Evropska komisija razmatra mogućnost formiranja bankovne unije.

Evropljanima u svakom slučaju nije ostalo mnogo vremena da povrate kredibiltet monetarne unije. Evro je u proteklih nekoliko godina produbio značajne razlike. A te se razlike neće prevazići sve dok spasioci evra svojim građanima stavljaju na leđa sve više tereta a štede banke. I sve dotle dok se tješnja saradnja sastoji od toga da se formalno usaglase samostalne nacionalne politike.

Ili će zemlje evro-zone vrlo brzo da obezbjede balans između jačih i slabijih zemalja ili će moći do novog prekrojavanja monetarne unije“, zaključuje Kerstin Gamelin u Ziddojče cajtungu.

Čekajući Grčku

Frankfurter algemajne cajtung dodaje da nesigurnost u vezi sa situacijom u evro-zoni povećavaju i predstojeći parlamentarni izbori ovog vikenda u Grčkoj. „Strahuje se da bi, ako pobjedi ljevičarski savez Siriza, mnogli da propadnu svi dogovoreni programi štednje koje su usvojile partije iz prelazne grčke vlade. U tom slučaju Grčkoj prijeti prestanak isplata pomoći i državni bankrot.

Američki ekonomista i nobelovac Džozef Stiglic, otvoreni kritičar mjera štednje i zagovornik stvaranja fiskalne unije kao i zajedničkog bankovnog sistema, kaže da evru prijeti revalorizacija ukoliko Grčka istupi iz monetarne unije. Stiglic kaže da bi izlazak te zemlje ojačao blok koji ostaje, a preživio bi sa Njemačkom koja bi bila centar unije. I ekonomista japanske Nordmura banke Jens Noredvig računa na stabilnu uniju u slučaju da Grčka napusti evro-zonu. Jer, bez Grčke bi vrijednost evra mogla da poraste i za osam procenata“, kazao je Nordvig Frankfurter algemajne cajtungu.

Isti list pod naslovom „Čekajući Grčku“ piše: „Naravno da se može razumjeti nervoza pred izbore: jasan ishod je malo vjerovatan, brzo formiranje vlade takođe. A to će samo podstaći spekulacije o izlasku Grčke iz evro-zone. Scenario da nakon pobjede ljevičara pod vođstvom Aleksisa Ciprasa Grčka raskine sporazum o paketu pomoći i izađe iz monetarne unije je prosto nezamisliv. Kao prvo i Ciprasu treba novac, a on dobro zna da bi ekonomske posljedice izlaska Grčke iz evro-zone bile katastrofalne. A strategija svake grčke partije kada su u pitanju odnosi prema međunarodnim donatorima je kao i odnos dosadašnjih vlada u toj zemlji: pregovarati, odlagati, kasniti, prevariti – i ako je moguće ostati u zoni evra.

No, nesumnjivo je da posljedice grčkog izlaska iz evro-zone ne bi bile trivijalne. To bi dovelo do državnog bankrota što bi grčke povjerioce teško opteretilo. A o opasnostima od posljedica propasti grčkih banaka niko ne zna ništa podrobnije. No, oni koji o tome ipak nešto znaju govore da će se posljedice moći držati pod kontrolom“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Autor: Svetozar Savić

Odgovorna urednica: Zorica Ilić