1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

"Srebrenica od poricanja do priznanja"

«Srebrenica od poricanja do priznanja» - naziv je tribine koja je sinić održana u beogradskom Centru za dekontaminaciju u kome se održava i izložba posvećena genocidu u ovom gradu.

To je ujedno i naziv knjige koju je objavio Helsinški odbor za zaštitu ljudskih prava čija se predsjednica, Sonja Biserko, osvrnula na širu odgovornost za genocid u Srebrenicu:

«I Evropa koja je, na neki način, zbog svog nečinjenja saučesnik zločina u Bosni, dan as na sasvim novi način razmišlja o Srebrenici, kao simbolu. Najviše zbog sebe i svojih vrednosti. Zato nije neobično što se desetogodišnjici pridaje toliki značaj. Za Srbiju je podjednako pogubno to što se niko nije pobunio pre deset i više godina i što još uvek nema iskrenog priznanja i stida. Svakako ne na državnom nivou ili u srpskoj eliti. Genocid je, ipak, u javnosti veoma prisutna reč. Dakako, kada je reč o Srbima. Time se pokušava relativizirati i zamagliti suština srpskog ratnog projekta.

Rediteljka, Ana Miljanić, dala je presjek kako se u srbijanskoj javnosti gleda i objašnjava ono što se dogodilo u Srebrenici prije deset godina:

«S jedne strane govori se o tome da su holandske trupe, koje su bile prisutne u Srebrenici, odgovorne za zločin. Sa druge strane, govori se da je režim Slobodana Miloševića počinio najveća zlodela prema svom narodu. Istovremeno, tvrdi se da je nemoguće da je Srbija odgovorna za genocid. Čini mi se da ta šizofrenija dolazi ne samo zbog toga što se ljudi brane, poriču ili žele da izbegnu odgovornost. Ona dolazi zbog neograničene produkcije poluargumenata, iskrivljenih shvatanja, površnih shvatanja i koncepta genocida i uopšte razumevanja onoga šta ratni zločini znače».

Istoričarka Latinka Perović skrenula je pažnju domaćoj javnosti na neke od činjenica, preko kojih se ne bi smjelo po njenom shvatanju, da pređe:

«Srebrenica je više od tragedije. Ako nas ni to ne nagna da razmišljamo, da se kajemo, ako opet nama ovlada ravnodušnost i iz nas provaljuje samo bes, naša će budućnost biti prokleto mehanička, lišena ljudskosti. Usuđujem se da kažem; mi se danas delimo na bahate kojih se to ne tiče, i uplašene koji se boje da nam se to ne dogodi».

Ovo su tri stava ličnosti koje su, inače, javno od devedestih godina bile protiv rata na prostorima bivše Jugoslavije i sadašnji njihov odnos prema genocidu u Serebrenicu je rezultat toga. Ipak, većina državljana Srbije nije spremna da pogleda istini u oči.