1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Panorama

„Sreća je što ne izgledam kao gej...“

U Srbiji ni danas nije lako izaći i javno se „autovati“, odnosno „priznati“ da si pripadnik LGBT populacije. Zato se ogromna većina njih na to ne odlučuje i trudi se da se kreće uglavnom u poznatom okruženju.

together © Markus Schieder #17359542 homosexuell; freundschaft; zusammenhalt; partnerschaft; teenagerpaar; junge männer; schwuler; männlich; glücklichsein; schwul; zärtlich; teenager; zufriedenheit; menschen; spiritualität; liebe; sinnlichkeit; inder; junges paar; nur männer; gemeinschaft; männliche teenager; 20-25 jahre; nicht erkennbare person; verbundenheit; männer; vertrauen; ethnisches erscheinungsbild; jungen; indischer abstammung; jugendkultur; zwei personen; 20-30 jahre; vielfalt; bunt; religion; handfläche; jeans; leger

Zusammen

„Iz manjeg vojvođanskog mjesta sam, vjerovatno najkonzervativnijeg u Vojvodini. Odrastao sam u okruženju u kojem ljudi na prvi pogled ne bi rekli da sam homoseksualac. Tako da sam tamo naučio da komuniciram bez ikakvog straha i bio sam slobodan u izražavanju. Sve do momenta kada je to postalo predmet interesovanja nekih neonacističkih grupa. Od tada mi bezbijednost nije ista kao što je bila“, priča Neša, koji se iz tog mjesta odselio i živi već 20 godina sa partnerom u Novom Sadu.

Ekstremisti su na margini?

Parada ponosa u Srbiji do sada je održana samo 2010. godine...

Parada ponosa u Srbiji do sada je održana samo 2010. godine...

„Jedan momak koji je homoseksualac i koji je prepoznat kao homoseksualac u gradskom autobusu je bio napadnut i uboden nožem iz čiste mržnje, zato što neko mrzi homoseksualce. A to se ranije nije dešavalo“, navodi Neša.

Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže da se, uprkos činjenici da praktično nijedna Parada ponosa nije održana na pravi način, u posljednjih 12 godina u Srbiji ipak dosta toga promijenilo nabolje kada govorimo o temi ljudskih prava pripadnika LGBT populacije.

„U Srbiji se dosta toga promijenilo. Sada više ne postoji većinsko raspoloženje da se protiv LGBT populacije treba boriti, već to polako prelazi u ove ekstremističke grupe koje postoje u svakoj zemlji, ali koje su na margini i predstavljaju jedan do dva odsto onih koji su spremni da pribjegnu nasilju“, optimista je Antonijević.

Naš sagovornik Neša, pak, kaže da se kreće uglavnom u krugu ljudi koje poznaje i u kojem nema problema. „Znaju prijatelji, a tu i gdje radimo ljudi znaju da smo homoseksualci. Mislim da zna i neka šira društvena zajednica. Mislim da i komšiluk isto tako zna. I dobri smo sa svima, možda zato što smo birali da živimo život u jednoj mirnijoj sredini kao što je novosadska, a posebno ti stariji dijelovi grada“, priča Neša.

Kako registrovati gej vezu?

Ipak, kada izađe iz tog kruga i kada pokuša da ostvari neka prava na osnovu toga što je nezaposlen, a partner mu je zaposlen, nailazi na prepreke. „Službenica me je pitala da li imam suprugu i da li je ona zaposlena. Shvatio sam da u stvari imam suprugu koja uplaćuje doprinose, međutim sistem to ne prepoznaje. A to su te neke sitnice koje čine život“, ispričao je naš sagovornik.

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava kaže da Srbija mora krenuti korak dalje u poštovanju prava LGBT populacije, koji su građani isto kao i svi drugi. „Ono što su sigurno naredni koraci, to je razmišljanje o registrovanom partnerstvu, da bi imali sva prava u pogledu nasljeđivanja, izdržavanja, socijalne i zdravstvene zaštite. To je minimum, i ne znam ko od političara može da da negativne odgovore na takve zahtjeve“, smatra Antonijević.

...ali uz nasilje.

...ali uz nasilje.

Našeg sagovornika Nešu pitali smo da li mu roditelji znaju da je gej: „Da, znaju, ali intimno mi to ne odobravaju. Ipak, to nam ne narušava nešto posebno odnos u komunikaciji. Išli smo kod psihologa i oni su nam preporučili da razgovaramo o onim stvarima koje nas povezuju a ne o onima koje nas razdvajaju“, odgovorio je Neša.

A ocu je u jednom momentu postavio i jedno pitanje: „Razgovarao sam sa ocem i pitao sam ga jednog trenutka šta on misli o tome da ja imam dijete. Nije htio to da podrži, iako je to čovjek koji me stalno podržava, cijelo život. Ali, tu je napravio tu liniju razgraničenja i to me zaboljelo“, ispričao je Neša, koji nas je molio da mu ne spominjemo pravo ime. Za svaki slučaj.

Autor: Dinko Gruhonjić

Odgovorni urednik: Mehmed Smajić