1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Komentar

Srbija se “izvukla”

Porodice žrtava smatraju da je oslobađajuća presuda Stanišiću i Simatoviću donesena iz političkih razloga koji idu na ruku Srbiji u procesu pristupanja EU.

17. Gedenktag vom Völkermord in Srebrenica. Die Bilder wurden in Juli 2012 aufgenommen. Copyright: DW/Marinko Sekulic Srebrenica, Juli, 2012

Srebrenica Gedenktag

Haški tribunal oslobodio je optužbi Jovicu Stanišića i Franka Simatovića-Frenka, koji su terećeni u optužnici za zločine nad nesrpskim civilima u Hrvatskoj i BiH od 1991. do 1995. godine. Ne samo da nema kvalifikacije “udruženi zločinački poduhvat”, čemu su se nadale žrtve, već Tribunal nije dokazao ni direktnu odgovornost Stanišića i Simatovića, kaže Munira Subašić iz Udruženja Srebreničana, ogorčena presudom :”

Munira Subašić: Nagrada za zločince

Munira Subašić: "Nagrada za zločince"

Ne mogu da vjerujem da su sudije toliko politički obojene da ne znaju šta je pravo i pravda da su donijeli ovakvu presudu i nagradili zločince. Zamislite samo onaj snimak `Škorpioni`, čitav svijet je gledao i osudio i mislim da svi normalni osuđuju ovo oslobađanje”.

Treba čekati žalbeni postupak

Tribunal nije utvrdio odgovornost Stanišića i Simatovića, osnivače specijalne jedinice, poznate i pod nazivom Crvene beretke, Škorpioni ili Jedinica za specijalne operacije (JSO). Optužnica ih je teretila za pet tačaka za zločine na prostoru Hrvatske i BiH odnosno za komandnu odgovornost. Predsjednik Građanskog foruma Tuzla Vehid Šehić kaže da treba pričekati, jer se radi o prvostepenoj presudi: “Ja imam neki svoj stav o tome da li je bila agresija ili nije ali ovdje je bitno da li se radi o zločinačkom poduhvatu ili ne. Moramo biti oprezni i sačekati završetak žalbenog postupka”, izričit je Šehić.

Haški tribunal: Stanišić i Simatović nisu imali direktnu odgovornost

Haški tribunal: "Stanišić i Simatović nisu imali direktnu odgovornost"

I dio javnosti u Srbiji, doduše njen manji dio, dočekao je presudu sa iznenađenjem s obzirom da se kako kažu zna uloga Stanišića i Simatovića u proteklom ratu. Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije kaže da je ovo udarac za žrtve: “I za Bosnu jer ona ostaje raspolućena pošto ispada da tu niko ništa nije radio sa strane i da su samo Srbi iz BiH radili zločine bez podrške Beograda. Teza da Srbija nije bila u ratu ide njoj na ruku”, kaže Biserko potkrepljujući to argumenom da je u Srbiji preko 400.000 veterana što govori o karakteru rata.

Remećenje odnosa u regionu

Žrtve su ogorčene oslobađajućom presudom

Žrtve su ogorčene oslobađajućom presudom

Aleksanadar Popov iz Centra za regionalizam iz Beograda kaže da će prigovori i sada biti isti kao u slučaju presude hrvatskim generalima u prvostepenom postupku: “ Svaka presuda ovakve prirode haškog tribunala izazove potrese ali to dođe i prođe, tako da je to nešto što se i moglo očekivati. Nešto već viđeno i nešto što će kratkotrajno doprinijeti remećenju odnosa u regionu”.

Ono što je zanimljivo je da je nakon jučerašnje (29.5.) presude u slučaju “Prlić i drugi”, uzimajući u obzir da se radi o prvostepenim presudama dokazano da je samo Hrvatska vršila agresiju na BiH s obzirom da je Tribunal presudio da se radilo o udruženom zločinačkom poduhvatu na čelu sa predsjednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom. U slučaju Srbije stvar je drugačija kaže Biserko: “To je apsurd ali u svakom slučaju glavni generator rata je ostao iza svega toga i to će imati ogroman uticaj na proces suočavanja unutar Srbije ali i pomirenja u regionu. Sada će to ići i na ruku desničarskim radikalnim organizacijama i dijalog unutar Srbije će biti problematičan”.

Evropska gradnja Balkana

Sonja Biserko : Udarac za žrtve

Sonja Biserko : "Udarac za žrtve"

Munira Subašić strahuje da će ova presuda biti vjetar u leđa pojedincima i organizacijama koji ne žele mir u BiH ali i da je donesena iz političkih razloga koji idu na ruku Srbiji u procesu pristupanja EU: “Znači preko naših mrtvih, preko kostiju naše djece gradi se Balkan. Ne znam kako će noćas spavati i jedna majka koja je ostala bez svojih sinova, i kolika će joj noć biti duga”.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

Autor: Dragan Maksimović

Odgovorni urednik: Mehmed Smajić