Srbija pristala na pozivni broj Kosovu +383

Prvo ide skrining – to je upoređivanje zakonodavnog okvira zemlje koja želi da pristupi Evropskoj uniji sa zakonodavnim okvirom same EU. Zatim se ukazuje šta ne valja i šta bi trebalo da se mijenja. Zemlja-kandidat mora da izradi akcioni plan i vrši reforme. I tako 35 puta za 35 pregovaračkih poglavlja, podijeljenih po temama – od slobodnog protoka robe, preko ribarstva, pravosuđa i spoljnih odnosa sve do broja 35, a to je tačka razno.

U tački razno se u slučaju Srbije krije krupna začkoljica i ujedno razlog što se gornji pasus može potpuno zaboraviti – tu teorija prestaje da važi. Poglavlje 35 tiče se (i) odnosa sa Kosovom i krcato je političkim, a ne pravnim i tehničkim pitanjima. U praksi se pokazalo da članice EU pristaju na otvaranje pregovaračkih poglavlja sa Srbijom samo kada Beograd načini neki krupniji ustupak u odnosima s Prištinom. Naravno, to se ne saopštava uvijek javno, ali se itekako kaže iza zatvorenih vrata u Briselu što potvrđuju povjerljivi dokumenti njemačkog Ministarstva spoljnih poslova do kojih je došao DW.

Naime, Evropska unija će narednog utorka (13.12.) otvoriti najmanje jedno novo poglavlje u pregovorima sa Srbijom – u pitanju je peto poglavlje posvećeno javnim nabavkama. To je potvrđeno najkasnije juče (7.12), nakon zasjedanja radnog tijela, koje se bavi proširenjem EU, a u kojem predstavnike ima svaka država-članica. Izvještaj sa tog sastanka, u koji naša redakcija ima uvid, govori i da su dobri izgledi da se otvore još dva poglavlja – 25 (nauka) i 26 (obrazovanje i kultura), iako posebno na ovo posljednje još ima zamjerki.

Radi se o +383

Šta je prelomilo članice Evropske unije da otvore poglavlja, posebno Njemačku, čijom se podrškom početkom sedmice pohvalio premijer Aleksandar Vučić? Naprosto to što je prošle subote (3.12), prema ranijem dogovoru, Srbija poslala Međunarodnoj uniji za telekomunikacije pismo kojim pristaje na da se Kosovu dodijeli pozivni broj +383. To je predstavnicima država-članica prenijela Angelina Ajhorst, Holanđanka koja je na funkciji direktorke za Zapadni Balkan u Evropskoj službi za spoljne poslove.

U povjerljivom dokumentu njemačkog Ministarstva spoljnih poslova doslovce piše: „Nakon izlaganja Evropske službe za spoljne poslove o stanju ispunjenosti međuciljeva poglavlja 35 (normalizacija sa Kosovom) i potvrde Evropske službe za spoljne poslove da je Srbija prema dogovoru poslala pismo Međunarodnoj uniji za telekomunikacije o dodjeli međunarodnog pozivnog broja Kosovu, dali smo pristanak za pregovarački okvir za poglavlja 5, 25 i 26." Navodi se da su i neke druge zemlje, poput Velike Britanije i Belgije, takođe dale zeleno svjetlo tek nakon što je Srbija zvanično pristala na pozivni broj za svoju bivšu južnu pokrajinu.

Zapravo se sve oko tog broja i vrtilo, jer Angelina Ajhorst, osim toga, nije imala da prijavi bogzna kakav napredak u „normalizaciji" odnosa. Izričito je navela da Srbija za sada nije ukinula finansiranje paralelnih institucija na sjeveru Kosova, kako je dogovoreno. To se odnosi na novoformirane opštine, a još nema dokaza ni da je prestalo plaćanje policije. Što se tiče sudija i tužilaca, njima bi zvanično sutra (9.12.) trebalo da prestane radni odnos sa Srbijom, pa će se onda integrisati u kosovski pravosudni sistem.

Trgovina principima

Kod škakljivog pitanja Zajednice srpskih opština jasno piše da je na potezu Priština. Ajhorstova očekuje da stvari sada krenu s mrtve tačke, s obzirom na to da je Srbija pristala na pozivni broj. Holandska diplomatkinja će stoga krajem sedmice otputovati na Kosovo. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Federika Mogerini, spremna je na to da se već u januaru održi sastanak s najvišim državnicima Srbije i Kosova, ukoliko dođe do napretka na tom polju. Tu je i pitanje energetike koje će, prema najavi Ajhorstove, verovatno biti rješavano punom parom tek kada se formira Zajednica opština. Ona je iza zatvorenih vrata dodala da njena služba, Evropska komisija i države-članice moraju dalje da zajedničkim snagama vrše pritisak kako bi se svi dogovori primjenili.

No to što će se ubuduće na Kosovo telefonirati okretanjem +383 nema baš nikakve veze s javnim nabavkama, naukom i kulturom Republike Srbije. Evropska unija se očigledno bavi trgovinom, smatra profesor Erik Gordi, stručnjak za jugoistočnu Evropu sa Univerzitetskog koledža u Londonu: „Spremni su, u zamjenu za kooperativnost u vezi s Kosovom, da žrtvuju reformski proces koji bi mogao da poboljša život građana Srbije", navodi Gordi za DW. On dodaje da postoji još jedan razlog: Evropskoj uniji se, poslije niza kriza, žuri da ostvari napredak u nečemu, a kandidatura Srbije je tu zgodno poslužila.

„Sačekajmo još da vidimo koliko će EU biti fleksibilna kada budemo došli do nezavisnosti sudstva i ljudskih prava. Ako budu pravili cinične kompromise sa tim poglavljima, to će biti znak da je acquis communautaire (ukupno pravo EU, prim. red), izgubilo svaki konkretni značaj", komentariše Gordi.

Hrvatska koči

Što se konkretnih poglavlja tiče, kako je jučer rekao srpski šef diplomatije Ivica Dačić, dvadeset zemalja dalo je svoj pristanak za poglavlje 25, a devetnaest za poglavlje 26. Među onima koje tu nisu dale saglasnost je i Hrvatska, dodao je Dačić. Dokument koji ima DW potvrđuje da se Hrvatska najglasnije protivi otvaranju poglavlja 26 koje se tiče obrazovanja, jer se ono posredno tiče i pitanja manjine.

Kako je poznato, Zagreb je i ranije stavljao brojne zamjerke na status hrvatske manjine u Srbiji i, kao i tada, i sada ima podršku Sofije i Bukurešta. No ostale članice EU, kao i Evropska komisija, smatraju da srpski susjedi svojim zahtjevima izlaze van pravnog okvira Unije, te da bi primjedbe trebalo da upute bilateralno, a ne da koče pregovore.

„Hoće da vide da li će još nešto dobiti od Srbije i od toga zavisi da li će poglavlja biti otvorena sada ili kasnije", rekao je o tome Vučić u ponedeljak. Tu je, dodao je, riječ i o primjedbama iz Hrvatske, kao i o pitanju odnosa Beograda i Prištine. „Sigurno nećemo odustati od nacionalnih i državnih interesa da bi nam neko otvorio poglavlja."

Inače, kako DW saznaje iz jednog drugog internog papira koji je u Briselu podnijet Savjetu stalnih predstavnika članica EU, Srbija je prošla skrining za poglavlje 27 koje se tiče životne sredine. Od Beograda će biti zatraženo da predloži pregovarački okvir, što znači da bi to moglo da bude sljedeće poglavlje koje će biti otvoreno.