1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

Srbija: Nepismeni i na fakultetima

Osnovno obrazovanje je obavezno u Srbiji, ipak 1,3 miliona ljudi nije završilo osnovnu školu. Zvanično je 4 procenta nepismenih, a testovi pokazuju da je 40 odsto onih koji se izjasne kao pismeni zapravo nepismeno.

default

Nepismenost u Srbiji je na neki način postala dio folklora, i neugodna činjenica sa kojom se živi već više desetina godina. Broj nepismenih, kao i funkcionalno nepismenih, i dalje je visok, jer se očito ne čini mnogo na poboljšanju pismenosti. Slavica Maksić, naučni savjetnik Instituta za pedagoška istraživanja, za Deutsche Welle kaže kako istraživanja pokazuju da postoji loš trend kada je u pitanju odnos prema znanju i obrazovanju:

„Unazad, nekih dvadesetak godina, znači vrlo direktno povezano sa krizom i raznoraznim lošim događanjima u našem društvu, došlo je do značajnog pada u vrednovanju škole. A u skladu s tim i šta je ono što djeca ponesu iz škole i čime vladaju.“

Političarima nije hitno

Ljudi u prolazu pored Pravnog fakulteta u Beogradu

Političari ne čine mnogo na poboljšanju pismenosti, jer im se taj problem ne čini kao previše urgentan, smatra Gojko Božović, direktor izdavačke kuće „Arhipelag“:

„To govori o jednoj vrsti nedovoljne razvijenosti i državne uprave, i nedovoljne zaniteresovanosti različitih državnih struktura za konkretna životna pitanja ljudi. To nije nastalo u jednoj godini, niti u jednoj deceniji. To je, dakle, proizvod dugog niza proteklih decenija, kada se na iskorijenjivanju nepismenosti nije radilo dovoljno, kada se nije radilo sistematski, nego se radilo povremeno i kampanjski, bez istinskog istraživanja stanja stvari na terenu.“

Iskorijenjivanje nepismenosti nacionalni projekat

Posljedice visoke nepismesnosti su višestruke. Nepismen čovjek je praktično isključen iz najvećeg segmenta društvenog života, ili kako bi se u Srbiji drugačije reklo, nespreman za život, kaže Božović:

„Ukoliko se tom pitanju ne posveti ozbiljna pažnja, i ukoliko se suštinski ne promijeni status kulture i obrazovanja u našem društvu, mi ćemo sve teže rješavati i druge probleme sa kojima se suočavamo, u tom jednom širokom rasponu od ekonomije do politike“.

Iskorijenjivanje nepismenosti mora biti nacionalni projekat, ocjenjuje Slavica Maksić. Posebna pažnja se stoga mora posvetiti dodatnom obrazovanju, kako odraslih, tako i onih koji imaju između 15 i 20 godina. Tragično je što mnogi u Srbiji nisu završili osnovnu školu, ali je još tragičnije što mladi ljudi prilično nepismeni stižu na fakultete, ističe Slavica Maksić.

Autor: Ivica Petrović

Odg. urednik: Svetozar Savić