1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Slovenija: Djelimična pravda za izbrisane

Slovenija bi u naredna dva mjeseca trebalo da dobije zakon, kojim će konačno biti ispravljena nepravda prema osobama koje su još 1992. godine izbrisane sa lista prebivališta. Te osobe ipak ne mogu da računaju na odštetu.

default

Oni koji dobiju slovenački pasoš, automatski dobijaju i "prolaz" u EU

Podsjećanja radi, nakon proglašenja nezavisnosti ljeta 1991. godine, Slovenija je ponudila državljanstvo građanima bivše SFRJ koji su imali mjesto prebivališta u toj novonastaloj državi. To pravo iskoristilo je više od 170.000 osoba, dok oko 25.000 nije uzelo državljanstvo, pa su u februaru 1992, bez ikakvog prethodnog obavještenja, izbrisani sa lista prebivališta. Time su ostali bez državljanstva Slovenije.

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Slovenije Goran Klemenčič kaže da je Vlada Slovenije sada potpuno odlučna da donese zakon:

“Krivica je bila napravljena i krivica mora da se ispravi. Ta krivica je bila i moralne i pravne prirode.”

U zakon, međutim, neće ući nikakve odredbe o plaćanju moguće odštete “izbrisanima” koji su ostali bez posla, zdravstvenog i socijalnog osiguranja, dakle bez osnovnih ljudskih prava:

“Odštete do sada nije bilo, kao što znate. Ja kao pravnik, i ne tako loš pravnik, mogu da kažem da odštete još duže vrijeme neće biti, ako se ide sudskim putem.”

"Ako nastavite da se bunite, zvaću policiju"

Slowenien Parlamentswahl

Slovenački premijer Pahor: Pasoš damo, odštetu ne!

Nisveta Lovec, jedna od izbrisanih, međutim najavljuje da će tražiti odštetu od države. U međuvremenu je uspjela da se izbori za državljanstvo. Ova samohrana majka troje djece priča kako je 1992. godine saznala da je izbrisana:

“Na šalteru sam saznala i tada su mi uništili moju ličnu kartu. Tražili su mi ličnu kartu i kada sam je dala, ta ženska je rekla: ‘Vi nemate prava da s tom ličnom kartom hodate po Sloveniji'. Ja sam se začudila: ‘Šta vam je ženska glavo, to je moja lična karta, vidite vrijedi do 2000. godine, nije istekla, nije ništa s tom ličnom kartom'. ‘Vi nemate', kaže, ‘nikakvih prava i ako nastavite da pričate, zvaću policiju i ona će vas onda poslati preko granice'.”

Među izbrisanim "agresorima" bilo 5000 maloljetnika

Mateuž Krivic, pravni zastupnik Društva izbrisanih, ocjenjuje šta je bio osnovni motiv da država izbriše dio građana:

“Osnovni je motiv neka ksenofobija, šta drugo...”

Među 25.000 izbrisanih bilo je više od 5.000 maloljetnih osoba i više od 10.000 žena, što je više nego jak argument protiv onih slovenačkih političara koji su tvrdili da su “izbirsani” zapravo agresori i špekulanti. Velika većina “izbrisanih” danas ne živi u Sloveniji, jer su bili prinuđeni da je napuste, lišeni osnovnih ljudskih prava.

U Sloveniji je, inače, i dalje aktuelna inicijativa da se osnuje Komisija za istinu, koja bi javnosti konačno saopštila potpunu istinu o broju “izbrisanih”, kao i, možda, o tome kome je iz tadašnjeg državnog vrha pala na pamet ovakva ideja.

Autor: Dinko Gruhonjić

Odg. urednik: Azer Slanjankić