1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kiosk

Sjedinjene Države spasavaju Evropu sramote

Njemačka štampa u subotu najviše pažnje poklanja unutrašnjoj temi: Tilo Zaracin je ponovo u SPD-u. Ali, donosi i komentare na najavu predsjednika Sjedinjenih Država o ponovnom angažmanu u Libiji.

default

Hoće li bespilotne letjelice dovesti do vojnog preokreta u Libiji?

Po mišljenju Frankfurter algemajne cajtunga (Frankfurter Allgemeine Zeitung), američki prilog u rješenju konflikta u Libiji i nije baš ubjedljiv. „S obzirom na nevoljan način, na koji je američki ministar odbrane Robert Gejts (Gates) najavio upotrebu dvije bespilotne letjelice, postavlja se pitanje: kako je predsjednik uopšte došao do toga, kada se u početku složio sa napadima borbenih aviona i raketa na ciljeve libijskih vojnih snaga? Do danas je u suštino važilo: Važni ljudi Obamine vlade nisu željeli da se u ovom konfliktu interveniše. A onda je tamo poslao svog savjetnika i bespilotne letjelice. Šta se time treba postići? Može li se vjerovati da će tako doći do vojnog preokreta?“ – komentariše frankfurtski dnevnik.

Bez pomoći Amerike nema rješenja

Još malo o Libiji u dnevnom listu Tagesšpigel (Tagesspiegel). „Ovo je opasan momenat u ratu u Libiji i za NATO. Amerika proširuje svoje učešće, jer evropski saveznici ne po prvi put, ne mogu da završe akciju bez vođstva i upotrebe oružja visoke tehnologije Sjedinjenih Američkih Država. Bespilotne letjelice su za političare primamljivo oružje. Ali, neće riješiti dilemu. NATO ne želi da pošalje ni kopnene snage, a ni da potpomogne opremom kako bi osvojili Libiju, jer nema povjerenja u njih. No, napadi iz vazduha neće zbaciti Gadafija. A takođe će i upotrebom bespilotnih letjelica u napdaima stradati nevini. Amerika mora intervenisati, ne zato što joj je Libija tako važna, već da Evropu spasi sramote“, zaključuje Tagesšpigel.

Krieg in Libyen Flash-Galerie

Upotrebom bespilotnih letjelica stradaju nevini

Njemačka štampa piše i o ostanku Tila Zaracina (Thilo Sarrazin) u SPD-u. A povodom te odluke socijaldemokrata da u redovima stranke zadrži Tila Zaracina, list Lauzicer Rundšau (Lausizer Rundschau) piše: „Stranački prijatelji morali bi da odgovore na pitanje, čemu je zapravo služio čitav teatar oko izbacivanja Zaracina iz stranke, kada je jedna njegova izjava dovoljna, da vođstvo stranke cio slučaj zataška."

Bolje katastrofalan kraj, nego katastrofa bez kraja

List podsjeća da se predsjednik stranke SPD, Zigmar Gabrijel (Sigmar Gabriel) najenergičnije zalagao za isključenje „provokatora“ iz stranke i dodaje: „Šef stranke SPD često je reagovao brzopleto, ne uzimajući u obzir kakve mogu da budu posljedice takvih odluka. Za SPD bi bolje bilo da je ponudio neki uvjerljiv koncept za integraciju, nego što je brzopleto odlučio da Zaracina proglasi za svog neprijatelja. Partijske kolege sada su vjerovatno shvatile da čitav slučaj neće moći tako lako da se završi. Zato bolje katastrofalan kraj, nego katastrofa bez kraja“, piše Lauzicer Rundšau.

ARCHIV - Der damalige Berliner Finanzsenator Thilo Sarrazin spricht am 19. November 2008 waehrend einer Pressekonferenz in Berlin zu Journalisten.Der Gruenen-Politiker Gerhard Schick und die Gewerkschaft ver.di haben die abfaelligen Aeusserungen von Bundesbank-Vorstand Thilo Sarrazin über Arme und Ausländer in Berlin kritisiert. Schick sagte der Frankfurter Rundschau (Freitagausgabe 2. Oktober 2009 ): Diese Aeusserungen finde ich widerlich. Sarrazin habe mit seinem Interview in der Zeitschrift Lettre International dem Ansehen der Bundesbank geschadet und klar gegen den Verhaltenskodex verstoßen. Der im ver.di-Vorstand für den Finanzsektor zustaendige Gewerkschafter Uwe Foullong bezeichnete die Bemerkungen des frueheren Berliner Finanzsenators Sarrazin als skandaloes und rechtsradikal. In der FR warf er Sarrazin laut Vorabmeldung vor, dem Ansehen der Bundesbank und den dort Beschaeftigten zu schaden. (AP Photo/Miguel Villagran, Archiv) -

Tilo Zaracin

Miteldojče cajtung (Mitteldeustche Zeitung) piše da je odluka da Zaracin ostane u stranci donijeta u vrijeme pred uskršnje praznike, kada javnost nema vremena da se bavi tim problemom. „Na Veliki petak ne izlaze novine, interesovanje javnosti za politička događanja nije naročito veliko za vrijeme praznika, a sljedeće nedjelje na dnevnom redu će već biti neke druge teme“.

Priredio: Svetozar Savić

Odgovorna urednica: Belma Fazlagić Šestić