Siromaštvo među njemačkom djecom
21. oktobar 2009
Gerhard Milner (Müllner) voditelj je udruženja "Pänz im Veedel“, što bi u slobodnom prevodu značilo "djeca u kvartu“. U tom se udruženju angažovani mnogi crkveni socijalni radnici i vaspitači koji rade sa djecom iz takozvanih "socijalnih žarišta“, kako u Njemačkoj zovu kvartove sa mnogo stranaca ili siromašnih.
„Često djeca iz tih kvartova nemaju ni za ručak, nego od svojih roditelja dobiju evro ili evro i po kako bi na kiosku kupili slatkiše ili čips“, kaže Milner.
Sve što zaradimo ide na otplaćivanje duga
Udruženje "Pänz im Veedel“ stoga se zalaže da djeca dobiju po jedan kvalitetan obrok dnevno, ali i da istovremeno roditelji ne moraju da plate čitav iznos, već samo polovinu od propisanih 30 evra mjesečno. Takav rad dobro dođe upravo majci kao što je Ajše Bastirk (Aische Bastürk - ime promijenjeno) čija se djeca Jasmin i Denis hrane u prostorijama ovog udruženja. Ova kurdska domaćica je već dugo vremena nezaposlena. Ona mora preživjeti sa 600 evra mjesečno koje dobija od centra za nezaposlene i 500 evra koje zaradi njen suprug radeći kao konobar u jednom turskom fast food-u.
"Svojoj djeci ništa ne mogu da priuštim, čak ni odlazak u bioskop. Ne mogu ni da im dam tri i po evra za užinu u Mekdonaldsu. Imamo toliko dugova i sve što zaradimo ide na otplaćivanje“, kaže Bastirk.
Za dodatne radosti nema prostora
A sve je počelo kada je prije Božića Ajše dobila otkaz u prodavnici u kojoj je radila kao kasirka. Vlasnik supermarketa želio je da izbjegne da isplati božićni dodatak i tako je ostala bez posla. Ona kaže kako nije problem samo u tome što se djeca više ne hrane kvalitetno, već je i njihovo dalje školovanje postalo upitno.
"Za 40 evra sam morala kupiti udžbenike za ćerku. Pored toga su joj potrebni razni materijali poput pribora za crtanje i ode 80 evra. Pa još knjige za sina - na kraju sam potrošila 100 evra.“
Za neke dodatne radosti nema prostora. Ajše Bastirk se prisjeća da nije mogla napraviti ni proslavu za jedanaesti rođendan svoje kćerke Jasmin.
"18. avgusta joj je rođendan, koji nismo mogli proslaviti. To me je rastužilo i upitala sam se: Kako ćeš to objasniti svojoj kćerki? Uzela sam je na stranu i s njom porazgovarala kao sa odraslom ženom. Rekla sam da joj mogu pokloniti samo jedan kolač, a ona me je zagrlila i odgovorila: Mama, meni je drago da si tu, to je moje rođendansko slavlje.“
Za djecu u jednoj bogatoj državi kao što je Njemačka jako je teško suočiti se sa činjenicom siromaštva u atmosferi u kojoj vlada želja za najnovijim mobilnim telefonima ili IPOD-ima. No, djeca Ajše Bastirk znaju šta je to siromaštvo.
"Oni tačno znaju da sam nezaposlena i da nemamo dovoljno novca. Nije im lako, ali su snažna. Snalaze se.“
Autor: Daniel Scheschkewitz/ Svetozar Savić
Odg. urednik: Zoran Arbutina