1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

"Sankcije za BiH bi bile velika greška?"

Evropska komisija očekuje da će doći do finalizacije dogovora o implementaciji presude Sejdić Finci i uspostavljanju koordinacionog mehanizma. Analitičari upozoravaju na mogućnost ponovnog neuspeha.

default

Sa prethodnog sastanka u Evropskoj komisiji 1. oktobra ove godine.

Pitanje napretka BiH još jednom je na dnevnom redu EU. Poslije deset dana, u kojima je trebalo da dođe do razrade konkretnih rješenja, bh političari ponovo će se okupiti za istim stolom u Briselu. Njihov domaćin, komesar za proširenje Štefan File, ali i cijela Evropa, očekuju da vide ono na šta su se bh političari prošle nedjelje obavezali potpisom, a to su konkretni elementi dogovora po četiri pitanja: implementacija Sejdić Finci presude, uspostavlljanje koordinacionog mehanizma, prilagođavanje Prelaznog sporazuma ulaskom Hrvatske u EU i IPA fondovi.

Peter Stano Pressesprecher der EK für Erweiterung und Nachbarschaftspolitik

Peter Stano

„Ono što očekujemo kao rezultat i rješenje jeste ispunjavanje potpisanih sedam tačaka konkretnim elementima kako bismo mogli da finalizujemo dogovor. Svi znaju da su dva najznačajnija pitanja Sejdić Finci implementacija i koordinacioni mehanizam. Oni su najveća prepreka za BiH na putu ka EU“, kaže za DW, potparol komesara za proširenje, Peter Stano.

Planom sastanka predviđeno je da bh politički lideri u dva sata predstave svoja rješenja za svako od četiri pitanja. U Evropskoj komsiji ponavljaju da bez dogovora nema napretka BiH na putu ka statusu kandidata za članstvo u Uniji, a Stano dodaje da će se rezultat treće runde dijaloga sa BiH direktno odraziti i na izvještaj o napretku zemalja u procesu evrointegracija koji se očekuje sljedeće nedelje.

„Konačno, poslije nekoliko godina nepostojanja pozitivnih elemenata, dogovor, za koji se nadamo da će biti finalizovan danas, omogućiće da predstavimo pozitivan izvještaj o BiH.“

Da li je moguća prvo kandidatura pa onda promjena ustava?

Da dogovor bh političkih lidera jeste najbolji scenario, ali da se lako može dogoditi da do dogovora, kao ni mnogo puta do sad, ne dođe, činjenica je na koju upozoravaju evropski analitičari. I dok u Evropskoj komisiji objašnjavaju da čine sve u nastojanju da omoguće političarima u BiH da dođu do dogovora „oko rješenja bitnog za narod, zemlju i evropsku perspektivu BiH“, u Evropskoj inicijativi za stabilnost (ESI) ocjenjuju da bi EU trebalo da „preispita svoju politiku uslovljavanja kandidature BiH implementacijom presude Sejdić Finci“.

Alexandra Stiglmayer Brüssel

Aleksandra Štiglmajer

“Ako BiH ne uspije ni sada, smatramo da bi EU trebalo da popusti, da dozvoli BiH da se kandiduje za članstvo. U okviru pristupnog procesa BiH će svakako morati da napravi ustavne reforme i tada ponovo pokuša da primijeni Sejdić Finci presudu“, kaže za DW, Alekasndra Štiglmajer iz ESI.

U ESI kažu da su pitanja promjene ustava uvijek komlikovana kada se radi o multietničkim zemljama i pravima različitih zajednica. Navodi se tako primjer Belgije kojoj je, zbog primjene ustavne presude o izbornoj oblasti, bilo potrebno devet godina. Tako je jedna vlada pala, a zemlja bila bez vlade 540 dana.

BiH kažnjena i bez sankcija

Iako su se u EU mogli čuti pozivi na kažnjavanje BiH zbog dugogodišnjeg neispunjavanja preuzetih obaveza i nemogućnosti unutrašnjeg dogovora o evropskim pitanjima, Evropska komisija nije počela proceduru uskraćivanja finansijskih sredstava pretpristupne pomoći, a Savjet Evrope je odbacio poziv za suspenziju BiH iz članstva. Glasovima da je BiH potrebna „podrška a ne sankcije“ pridružuje se i Štiglmajer.

„Sankcije su velika greška i vjerujem da na nivou EU neće biti dogovora o tome. Bilo bi nečuveno da EU uvodi sankcije zemlji samo zbog neispunjavanja presude Evropskog suda za ljudska prava. BiH je već dovljno kažnjena time što je posljednja u redu zemalja na putu ka EU i što je izgubila novac zbog nemogućnosti dogovora o njegovj raspodjeli.“

U svom posljednjem saopštenju, Evropska inicijativa za stabilnost ocjenjuje da Ustav BiH nije „rasistički“ , da je čak liberalniji od ustava nekih zemalja članica, kao i da BiH ne krši „sistematski“ svoje međunarodne obaveze i da ima manje otvorenih slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava (njih 17) od 21 zemlje članice EU.

Autorka: Marina Maksimović

Odgovorni urednik: Svetozar Savić