Samit EU: "Naprijed ne ide, nazad se ne može"

Jasni odgovori na goruća pitanja samita na vrhu Evropske Unije u Briselu su izostali. Tek na narednom susretu u oktobru, šefovi država i vlada moći će biti konkretniji kada je u pitanju rješavanje najnovije krize oko budućeg Ustava, koju su izazvali Irci, upravo oni koji su najviše profitirali od razvojnih fondova Evropske zajednice, potom unije. Lisabonski reformski sporazum neće stupiti na snagu 1. januara 2009-te. No, njemačka kancelarka Angela Merkel ostaje optimista:

"Zadovoljna sam ishodom samita. Evropsko vijeće se zajednički ustanovilo da nam je potrebno više vremena, Irskoj takođe, da analiziramo stanje u kojem se nalazimo i da saznamo koji su razlozi doveli do odbacivanja reformskog uguvora."

Četiri mjeseca za Irsku

Irska vlada sa Brianom Cowenom na čelu, dobila je četiri mjeseca vremena. Do jeseni, irski premijer treba razraditi uvjete, pod kojima bi za Irsku bilo moguće izglasavanje Lisabonskog sporazuma. Brian Cowen:

"Kada ćemo moći raspisati drugi referendum znaću tek kada utvrdim kakav pomak uopšte mogu ostvariti. Jednostavno je prerano da kažem kako od ovoga momenta možemo otići dalje. Trenutno za to nemam odgovor."

Pored Irske i Češka pravi probleme

Za spašavanje Lisabonskog reformskog sporazuma potrebna je jedinstvenost i saglasnost svih preostalih zemalja, članica Evropske Unije. Nakon dugotrajnih diskusija šefovi država i vlada Evropske Unije pozvali su na nastavak procesa ratifikacije reformskog ugovora. Od preostalih sedam zemalja, koje ga još nisu ratificirale, probleme pravi Češka. O tome njemačka kancelarka Angela Merkel kaže:

"Kada je u pitanju Češka Republika postoji jedna fusnota u ugovoru u kojoj se kaže da Ustavni sud ove zemlje mora da se izjasni o Lisabonskom sporazumu."

U Češkoj je za sada suspendirana ratifikacija reformskog ugovora, jer se ne zna da li je on u skladu i da li je uopšte kompatibilan sa nacionalnim Ustavom. Prognozu o tome šta će se dalje dešavati u Češkoj, šefovi država i vlada zemalja članica Evropske Unije nisu željeli dati. Nije pomenut ni rok za rješavanje krize. Zna se samo da je vremena sve manje. Bez Lisabonskog sporazuma nema ni nastavka procesa ubrzanog proširenja Evropske Unije na zemlje Balkana, koje bi trebalo dovesti do stabilnosti dijela Evrope, kojeg su donedavno potresali ratovi.