Sad je na potezu Evropska Unija

Odavno više nije pitanje da li će Kosovo proglasiti nezavisnost, već kada. To znaju i medjunarodni posrednici koji pokušavaju da privole Srbe i Albance na sporazum. Uprkos tome stavovi dve strane ostaju nepomirljivi. Najkasnije od kako su dobili verbalnu podršku Vašingtona za kosovske Albance nema više odstupanja. Od nezavisnosti se ne očekuje samo nacionalna samostalnost, nego i privredni procvat. Za mnoge od Srba koji su još na Kosovu to će biti signal za iseljevanje u Srbiju.

Naime, jasno je da nije uspio multietnički model oko koga se trudila medjunarodna zajednica. Uprkos međunarodne podrške jaz izmedju Albanaca i Srba se proteklih godina produbio. Prije svega se pripadnici manjina na Kosovu ne osjećaju sigurnim.

Osam godina nakon intervencije NATO-saveza protiv režima bivšeg diktatora Slobodana Miloševića Srbija, nakon Crne Gore, gubi i Kosovo. Mnogi Srbi to nesumnjivo doživljavaju kao nacionalnu sramotu i refleksno se okreću navodnoj zaštitnici Rusiji. U svakom slučaju ostaje da se vidi da li Moskva ozbiljno podržava Beograd ili je u pitanju prije svega demonstracija moći na svjetskoj političkoj sceni.

Sada je lopta u rukama Evrospke Unije, koja bi trebala da preuzme od Ujedinjenih nacija misiju na Kosovu. U Briselu su izvukli pouke iz zbivanja tokom proteklih 15 godina i umesto da se takmiče u priznavanju nezavisnosti nastoje da nastupe koordinirano i omoguće miran prelazak Kosova u nadgledanu nezavisnost.

To može da uspije samo ako i Kosovo i Srbija imaju jasnu perspektivu učlanjena u EU. Nakon svih godina izolacije postati ravnopravan dio Evrope – to bi se trebalo shvatiti kao istorijsku šansu. Pretpostavka za to je da Evropska unija ima jasnu i pouzdanu politiku učlanjenja i da na odgovarajući način honorira postignuća na zapadnom Balkanu. Dugoročno, Balkan može biti stabilan samo ukoliko postoji jasna opcija prijema u EU. Konačno, u Evropi bez granica, pitanje nacionalnih država kad tad bi trebalo biti prevaziđeno.