1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rusko sluđivanje Srbije

Višednevna posjeta zamjenika predsjednika ruske Vlade, Dimitrija Rogozina Beogradu u znaku ambicioznih susreta na svim nivoima i brojnih obećanja o unapređenju saradnje Srbije i Rusije.

Potpredsjednik ruske vlade Dimitrij Rogozin se tokom proteklih nekoliko dana susreo sa kompletnim državnim vrhom Srbije, ali je takođe našao vremena i za susret sa liderom Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavom Šešeljem. Ekonomske i bezbjednosne teme su bile u prvom planu, a Rogozin je srpskoj strani obećao čitav niz novih poslova i novih oblika saradnje. Tako se od Rogozina moglo čuti da Rusija „razmatra“ da prebaci proizvodnju auto dijelova za Avtovaz i Kamaz iz Turske u Srbiju, a naglasio je da prostor za veliko poboljšanje postoji u oblasti poljoprivrede i građevinske industrije. Značajan prostor u razgovorima posvećen je i nabavci novog naoružanja od Rusije, a Rogozin je srpskom premijeru Aleksandru Vučiću poklonio maketu raketnog sistema S-300. Potpredsjednik ruske vlade je takođe naglasio da se „Rusiji ne dopada militarizacija Balkana“, kao i da Rusija želi servisni centar za popravku ruskih/sovjetskih helikoptera u Srbiji. Srpska strana je pokrenula i pitanje izvoza vozila Fiat, koja se sklapaju u Srbiji, u Kazahstan. U prilično zgusnutom rasporedu Rogozin je uspio da se susretne i sa predsjednikom SRS Vojislavom Šešeljem, ali je naveo da je to „bio susret neformalne prirode i da nema veze sa zvaničnom posjetom Beogradu“. Rogozin na kraju svoje posjete Beogradu nije propustio da upozori Srbiju „da bude pažljiva tokom harmonizacije svoje politike sa politikom EU kako joj se ne bi dogodio Keln 2, i Srbija došla u situaciju da „pridošlice situaciju vide kao da su dobili odriješene ruke, a žene budu u strahu da izlaze napolje“.

Russland, S 300 Rakete

U Srbiju je za sada stigla samo maketa S 300

Jedino izvjesne - makete

„Jedino što je sasvim sigurno Dimitrij Rogozin donio u Beograd je maketa raketnog sistema S-300, a o nabavci tog sistema smo inače čuli vrlo protivrječne izjave srpskih zvaničnika, kaže sumirajući rezultate ove posjete Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije. Već je samo na osnovu toga jako komplikovano ustanoviti šta je bila suština ove posjete, i šta su konkretni planovi i zaključci za period nakon posjete Rogozina“.

Mislim da se može reći reći da je ova posjeta imala prije svega politički značaj, smatra Jelena Milić. „Ali, kad to kažem mislim da je ona čak imala veći politički značaj za Rusiju nego za Srbiju. Imam utisak da se sve ove posjete u proteklih nekoliko godina odigravaju više na zahtjev i inicijativu Rusije, jer je Rusiji zbog sopstvenog javnog mnjenja potrebna podrška za politiku konfrontacije skoro sa svima. A zbog toga je potrebno da demonstrira svojoj javnosti da ima partnere, i da postoje zemlje u regionu i u ruskom okruženju koje podržavaju takvu politiku. Srbija je tu u nekom zagrljaju iz kojeg ne može, ili ne želi da pobjegne, a čini mi se da je u pitanju kombinacija te dvije verzije“.

Srbija- ključni ruski saveznik na Balkanu?

S obzirom na poziciju koju Dimitrij Rogozin zauzima u ruskoj administraciji može se reći da je ova posjeta prije svega imala politički značaj, ocjenjuje za DW Slobodan Samardžija, dugogodišnji novinski dopisnik iz Moskve. „U tom smislu mislim da je Rogozin u Beograd prije svega donio neko uvjerenje da Beograd može da računa na Moskvu kada to bude bilo potrebno. Definitivno Rusija želi da ima Srbiju kao svog najjačeg saveznika na Balkanu, da ne kažem i jedinog otkako je Crna Gora dobila poziv u NATO. Srbija će prema tome morati da se na neki način odredi. Ta situacija nekog neutralnog položaja Srbije moći će da funkcioniše neko vrijeme, ali ako situacija dođe u neku opasnu ravan onda će Srbija morati da se odluči na kojoj je strani“, kaže Samardžija.

Ostseepipeline Rohrstücke

"Fantomski" gasovodi ka Kini i Indiji.

Rusija želi Srbiju kao pozdanog saveznika, a Srbija želi čvršće evropske integracije. Koliko je uopšte moguće da Srbija opstane na takvim pozicicijama? Slobodan Samardžija smatra da je to ipak moguće. „Kao što vidimo Evropska unija (EU) se svela na saradnju Njemačke i Francuske. A EU čine takođe i druge zemlje koje nisu tako čvrsto vezane za tu ideju, recimo Velika Britanija ima namjeru da se odvoji od svega toga, ono što se dešavalo u Grčkoj je jednako tako zabrinjavajuće, pa Italija, Španija, Portugalija, zatim politička dešavanja u Poljskoj i Mađarskoj. Tako da se ja ne bih previše pouzdao u opstanak EU u onom smislu u kojem je i stvorena. Amerika je bila veliki sponzor EU, ali Amerika takođe nema više tu snagu, i pitanje je kako će se sve to odvijati u narednim godinama. Zato mislim da Srbija ima vremena da vidi šta će se dešavati, i da li će morati da pravi neke prelomne korake.“

Rusko sluđivanje Srbije

Rusija sada na Zapadnom Balkanu demonstrira kako to nije više ona ista Rusija iz 90-ih godina koja je bila slaba i na koljenima, ističe Jelena Milić. „To je i Rogozin izjavio tokom posjete Beogradu. Ne bi pri tome trebalo precijenjivati rusku zainteresovanost za Balkan, za koju mislim da zapravo nije prevelika, nego je tu više riječ o tome da Rusija pokušava da ovdje ometa demokratske procese koji se vode već godinama a to su proširenje EU i NATO. Krajni cilj je da se uspore, a po mogućnosti i zaustave procesi evroatlantskih integracija Balkana.“

Odnosi Srbije i Rusije se previše baziraju na romantizovanim verzijama rusko-srpskih odnosa, ocjenjuje Jelena Milić. „A Rusija sa svoje strane sluđuje Srbiju sa nekim takozvanim novim mogućnostima saradnje. Najprije su to bile jabuke i krompiri, pa su to bili automobili, pa se sada govori o neviđenim mogućnostima za srpsku građevinsku industriju, koja je inače već godinama u teškoj dubiozi. To nisu stvari koje mogu da se organizuju i preorijentišu od danas do sutra. Takođe se preuveličava i prijetnja od energetske zavisnosti od Moskve, jer ni sama Rusija ne može, dok ne izgradi svoje fantomske gasovode ka Kini i Indiji, da ima tržište za svoj gas. Pitanje podrške Moskve oko Kosova je takođe precijenjeno, jer je Srbija Briselskim sporazumom ušla u jednu novu fazu, i čak i da status Kosova stigne pred Ujedinjene nacije (UN) Kina bi to najvjerovatnije i sama blokirala zbog nekih svojih razloga“.

Pro-russische Stimmung in Serbien Denkmal in Berlgrad

U "romatične" srpsko-ruske odnose uklapa se i psotavljanje spoemnika ruskom caru Nikolaju Romanovu u centru Beograda

Šešelj - omiljeni Rogozinov politički analitičar?

Jelena Milić smatra da je susret Rogozina sa Vojislavom Šešeljem porazna činjenica, ali da ona nije iznenađenje. „Rogozin je neko ko se na društvenim mrežama, na kojima je inače vrlo aktivan, hvali šapkama koje ima od generala Ratka Mladića, kome se sudi u Hagu za ratne zločine. To je potpuna deligitimizacija koncepta tranzicione pravde“, ocjenjuje Jelena Milić. Slobodan Samardžija kaže da „Rogozin jednostavno pokušava da sazna što više o političkoj sceni Srbije danas, i pokušava da pronikne u to šta na tom političkom planu može da se desi, prije svega da li će opstati ova politička linija koju vodi Aleksandar Vučić. I ukoliko se desi da ne opstane na koji način će se stvari dalje razvijati. Rogozin je iskusan političar i ne čudi što pokušava da pronađe sve kontakte koji su relevantni u Srbiji, ocjenjuje Samardžija.