"Ruske kontasankcije nisu pogodile EU"

DW: Vi tvrdite da je ruski odgovor na sankcije EU nanio veću štetu Moskvi i time indirektno protivrječite ruskom predsjedniku Putinu koji stalno naglašava koliko su one pozitivne za Rusiju. Kako ste došli do tog zaključka?

Danijel Gros: Jasno je da, ako kontrasankcijama odsječete svoju privredu od njenih najjevtinijih snabdjevača, pri tome možete samo da izgubite. A to je bio slučaj sa namirnicama koje su bile pogođene sankcijama i kontrasankcijama.

Vi prije svega argumentujete time što su ruska domaćinstva izgubila kupovnu moć.

Tačno - posebno kada je riječ o životnim namirnicama. To se vidi po indeksu potrošačkih cijena. Evropski proizvođači su bili oni koji su rusko tržište snabdijevali najboljim i nejjevtinijim proizvodima. Ljudi su bili primorani da umjesto njih kupuju druge proizvode. Oni su bili skuplji, pa je zato zbog kontramjera opala kupovna moć ruskih domaćinstava.

U svom izvještaju, Vi ne analizirate samo evropske sankcije, koje su uvedene zbog ruskih postupaka na Krimu i u Istočnoj Ukrajini, već se koncentrišete na posljedice ruskih kontrasankcija Evropskoj uniji. Kako izgleda taj bilans?

Dovoljno je pogledati samo gole brojke. Vidi se da je evropski izvoz u Rusiju opao, ali to se desilo samo zato što je u Rusiji smanjen uvoz svega. Jer slučajno je Rusiju u tom periodu zahvatila recesija zbog niskih cijena nafte. Jedini sektor koji je teže pogođen bio je izvoz životnih namirnica – on je posebno pogođen ruskim kontrasankcijama. No, pokazalo se i da evropski proizvođači moraju biti vrlo fleksibilni. Jer, ukupan izvoz životnih namirnica iz EU se nije smanjio. To znači da su evropski proizvođači uspjeli da gubitak ruskog tržišta nadoknade izvozom u druge zemlje. Zato su gubici koje je evropska privreda morala da podnese zbog ruskih kontrasankcija ravni nuli.

Vaš bilans zvuči mnogo vedrije nego na primjer jedna studija iz Austrije, u kojoj se tvrdi da je Evropa izgubila milijarde evra i hiljade radnih mjesta. Šta kažete na to?

Najprije se mora naglasiti da je uvoz u Rusiji doživio slom zbog toga što se cijena nafte prepolovila. A to je nešto fundamentalno što se mora uzeti u obzir. Drugo, u toj studiji se pretpostavlja da će zbog sankcija u Evropu doći manje turista. I da će Evropa imati gubitke kada je riječ o turizmu. Ali, pokazalo se da nije tako. Jer,  moramo poći od toga da Rusi koji imaju manja primanja – zbog cijena nafte, ne zbog sankcija – imaju i manje novca za odlaske u inostranstvo. Zbog toga bih rekao da je gotovo kompletan gubitak koji je nastao u evropskom izvozu u Rusiju i zbog kontrasankcija nastao zbog činjenice da je pala cijena nafte.

Evropa bi doživjela slom kada bi morala da se odrekne tako važnog ruskog tržišta – to mišljenje je vrlo rasprostranjeno u Rusiji. Ali, ekonomski gledano, može li Evropa uopšte da dozvoli sebi tvrd kurs prema Rusiji?

Da, to je sasvim jasno. Evropska privreda je više nego deset puta veća od ruske, mnogo je fleksibilnija, ima jaku industrijsku bazu. Rusija u osnovi izvozi samo naftu i gas i još nekoliko drugih sirovina. Rusija je za Evropu bez sumnje interesantno tržište, ali i sporedno tržište, koje nije odlučujuće za preživljavanje ili rast evropske privrede.

Jedno pitanje o sankcijama sa konkretnim povodom: spirala sankcija će uskoro pogoditi ruski izvoz u Evropu; projekat Sjeverni tok je u opasnosti. EU nije složna oko toga kolika je korist od njega. Berlin podržava gradnju gasovoda, istočni Evropljani ga se boje. Kakva je Vaša pozicija?

Mislim da bi političari trebalo toga da se batale. To sigurno nije posao koji je važan za Njemačku. Radi se o tome da Rusi o svom trošku hoće da postave drugi gasovod u Baltičko more. Da li će on u budućnosti biti potreban, to niko ne zna. Njemačka će moći i bez njega, jer koristi već postojeći gasovod.

Možda bi neki njemački proizvođači cijevi izgubili dio zarade, ali to sigurno nije nešto što bi bilo važno za Njemačku. Rekao bih: kada novi gasovod bude izgrađen, zvrjaće prilično prazan. Za „Gazprom" će to biti bačen novac, ali sprečavanje gradnje takođe nije neki veliki politički zadatak oko kojeg bi sada trebalo da se vode velike diskusije.