1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Rusija u srcu, EU u novčaniku

Srbijanske vlasti su se nakon izbijanja ukrajinske krize našle u nezavidnoj poziciji. Status kandidata za članstvo u EU, ali i tradicionalno dobri odnosi sa Rusijom, napravili su pravu diplomatsku glavobolju.

Od Srbije se očekuje da kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji zauzme sličnu poziciju prema aneksiji Krima od strane Rusije kao i ostale članice EU. Sa druge strane, Srbija nikako ne bi željela da ugrozi dobre političko-ekonomske odnose sa Rusijom, uključujući tu naravno i bitne energetske sporazume sa Rusijom. S obzirom na to da je situacija sa Krimom već više puta upoređivana sa problemom nezavisnosti Kosova, jasno je zašto srpske vlasti oklijevaju da se o tome preciznije izjasne.

Predsjednici Srbije Tomislav Nikolić i Rusije Vladimir Putin u Moskvi 2012.

Predsjednici Srbije Tomislav Nikolić i Rusije Vladimir Putin u Moskvi 2012.

Nekolicina međunarodnih diplomata naglasili su da bi Srbija trebalo da se o tome izjasni, ali još uvijek nije jasno da li je riječ o prijateljskim sugestijama ili otvorenom političkom pritisku. Srpske vlasti sa svoje strane pokušavaju da nekako izbjegnu tu temu, pravdajući se time da je to tehnička vlada koja ne može da se o tome određuje, a bilo je i izjava koje naglašavaju da je Srbija mala zemlja koja u to ne bi trebalo da se miješa, i da bi za Srbiju bilo najbolje da o tome jednostavno ćuti.

Lider Srpske napredne stranke (SNS) i najverovatniji budući premijer Aleksandar Vučić ponovio je da stav Srbije neće donositi tehnička vlada, ali je isto tako napomenuo da će Srbija poštovati svoje obaveze prema EU i da neće imati neprijateljski stav prema Rusiji, što praktično znači i da nema govora o uvođenju sankcija Rusiji. Mi smo za poštovanje međunarodnih normi i teritorijalnog integriteta, ali nam predavanje o tome neće držati oni koji su lagano zgazili teritorijalni integritet Srbije, rekao je Vučić.

Neutralno o Krimu

Nesumnjivo je da srpske vlasti pokušavaju da dobiju na vremenu i da je čitavo zvanično izjašnjavanje prepušteno novoj vladi, ističe za Dojče vele Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku. Međutim, neki obrisi tog stava su već vidljivi, i čini se će Srbija pokušati da zauzme što je moguće neutralniji stav.

Pogledajte video 02:50

Spor oporavak srbijanske privrede

Pritisak da se Srbija o tome izjasni još uvijek zapravo nije ni jasno formulisan, ocjenjuje Aleksandra Joksimović: „Mnogo toga će zavisiti i od samog razvoja situacije u samoj Ukrajini. Tačnije, od daljeg razvoja odnosa velikih sila, i da li će se odnosi među njima dalje zatezati ili ne. U odnosu na to će zavisiti i količina pritiska koji će Srbija trpjeti u smislu zahtjevanja nekog njenog jasnijeg izjašnjenja. Ukoliko se ta situacija bude dalje zaoštravala, mislim da će s time rasti i pritisci na Srbiju da se jasnije izjasni“.

Problem je što sa takvim neutralnim stavom najverovatnije neće biti zadovoljni ni Brisel, ni Vašington, ni Moskva, smatra Aleksandra Joksimović, jer po njenim riječima svako od njih očekuje da dobije podršku Srbije. Ali, ipak mislim da nam jedan takav neutralan stav može svakako nanijeti manju političku štetu nego da se opredijelimo za bilo koju od strana u sukobu oko Ukrajine, ocjenjuje direktorka Centra za spoljnu politiku.

Srbija nema razloga da ćuti

Brisel i Vašington bi svakako volio da Srbija otvoreno stane na njihovu stranu, ali mislim da su i Brisel i Vašington svjesni da se to neće desiti, kaže za Dojče vele Ljiljana Smajlović, glavna urednica dnevnog lista „Politika“. „Koliko je meni poznato, ne postoji ni neki žestok pritisak da Srbija to uradi, a Srbija ima moralno i svako drugo pravo da takav zahtjev odbije. S druge strane, ne postoji ni neka jedinstvena spoljna politika EU, tako da ne znam zašto bi se od Srbije, koja nije ni član EU, tražilo da slijedi Brisel oko ukrajinske krize. To, naravno, ne znači da bi Srbija trebalo da ćuti, kako neki zagovaraju. Srbija bi trebalo da na jednostavan način objasni svoju poziciju, i kako Srbija poredi Kosovo i Krim“, ističe Ljiljana Smajlović.

Rukovodstvo Srbije (Vučić i Dačić) sa liderima Evropske unije (Venizelos i File) prilikom otvaranja pristupnih pregovora u januaru 2014. godine.

Rukovodstvo Srbije (Vučić i Dačić) sa liderima Evropske unije (Venizelos i File) prilikom otvaranja pristupnih pregovora u januaru 2014. godine.

„Mislim da bi Srbija samo trebalo da izražava strahovito žaljenje što je 2008. godine na Kosovu prekršeno međunarodno pravo. Srbija bi trebalo da izrazi žaljenje što je tako veliki broj zemalja priznanjem secesije otcepljenje srpske pokrajine narušio integritet i suverenitet Srbije. Srbija bi takođe trebalo da zažali što su među prvima koji su to učinili bile istaknute velike zapadne zemlje, koje se sada pozivaju na međunarodno pravo. I Srbija bi trebalo da konstatuje da ne bi trebalo nikada kršiti međunarodno pravo, jer će te poslije izgubiti kredibilitet kada budete oštećeni kršenjem međunarodnog prava“, kaže Smajlović.

Mala politička šteta

„To je jedini stav koji Srbija može da zauzme i ja mislim da nam on ne može nanijeti neku političku štetu“, napominje Ljiljana Smajlović. „Mislim i da će se situacija oko Krima i Ukrajine primiriti dok se formira nova srpska vlada, i da će se kako to zapadne zemlje vole da kažu, prihvatiti realnost na terenu. Nakon toga srpsko mišljenje najvjerovatnije više i neće biti toliko važno da bi neko na njemu insistirao“, smatra Ljiljana Smajlović.

Autor: Ivica Petrović

Odgovorni urednik: Mehmed Smajić

Audio i video zapisi na tu temu