Rješenje nije u Briselu već u Sarajevu

Još jedan sastanak ministara spoljnih poslova EU na kome se razgovaralo o napretku BiH ka EU i evropskoj pomoći na tom putu, završen je porukom da je Evropa tu da pomogne, ali da je posao u rukama same BiH:

„Važno je da razgovori o formiranju Vlade dovedu do rezultata i da politički lideri ispune ono što se od njih očekuje. Ostajemo predani da obezbjedimo podršku i iskoristimo sve što je u našoj moći, a između ostalog želimo i da ojačamo našu politiku i prisutnost na terenu“, izjavila je šefica evropske diplomatije, Ketrin Ešton, poslije sastanka Savjeta ministara u Briselu.

Prisutnost, vidljivost i snažna predstavljenost EU u BiH, kroz pojačanu evropsku diplomatsku službu, ono je za šta se zalaže i Njemačka. Njemački državni sekretar u Minstarstvu spoljnih poslova, Verner Hojer, kao preduslov napretka BiH vidi promjene koje moraju doći iznutra:

„Možemo da očekujemo dalji napredak BiH onoga trenutka kada se pokrenu reformski procesi u zemlji. Tome se nadamo. Imamo Ugovor o stabilizaciji i asocijaciji sa BiH u ladici i voljeli bismo da se on aktivira. To će jedino biti moguće ako ako imamo jasnu situaciju sa budućim ustavnim razvojem BiH.“

Formiranje Vlade preduslov za dalje korake

Iako kaže da za sada još nema definisanih konkretnih rješenja povodom novih mjera koje bi EU trebalo da preduzme kako bi ubrzala evrointegracioni put BiH, kao i da će se “razgovori o tome voditi u bliskoj budućnosti“, švedski šef diplomatije, Karl Bilt, kaže da se ništa drugo ne može dogoditi sve dok se ne formira Vlada BiH. Bilt kaže da se radi na imenovanju novog predstavnika delegacije EU u BiH, ali da ni taj čin, neće imati efekta sve do formiranja novih institucija vlasti u BiH. Na pitanje da li se u okiviru novih evropskih mjera i mogućih ovlašćenja budućeg predstavnika EU u BiH mogu naći i eventualne sankcije za one političare za koje se utvrdi da blokiraju put BiH ka EU, Bilt kaže:

„Budućnost BiH je pitanje evrointegracija. Ne vidim mogućnost uvođenja sankcija u ovom polju. Sankcije su već to što BiH zaostaje za drugim državama, to smo vidjeli kada su u pitanju bile vize, a sve zbog nemogućnosti političara da se odluče. Kada je pak u pitanju kršenje Dejtonskog sporazuma, to je posebna priča.“

Građani BiH moraju sami da dođu do ustavnih promjena

I dok ima onih koji zamjeraju EU da je prošlo mnogo vremena, a da još nema konkretnog dogovora o evropskom prisustvu u BiH, šef švedske diplomatije kaže da nije sporno postojanje zajedničke evropske politike prema BiH:

„Ta politika smatra da je u pitanju zemlja bosanskohercegovačkog stanovništva i da je na njima odluka. Ako oni žele promjene ustava to je na njima. Na njima je da odluče o svojoj vlasti, o ekonomskoj politici, jer su u teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji. To su pitanja koja se ne mogu riješiti u Briselu već u Sarajevu.“

A na pitanje šta bi poručio svima onima u BiH koji su i pred ovaj sastanak očekivali da od Evrope čuju neke konkretne prijedloge, Karl Bilt zaključuje:

„Trebalo bi da očekuju zaključke koji dolaze od njihovih političkih lidera, koji bi trebalo da se dogovore i formiraju Vladu za dobrobit BiH. Samo Vlada u zemlji može da povede BiH naprijed.“

Naredna rasprava Savjeta ministra o pojačanom prisustvu EU u BiH zakazana je za mart.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. ur.: Azer Slanjankić