Reakcije u Srbiji na poziv Ljiljane Zelen-Karadžić mužu Radovanu da se preda

Uočljivo je da jedino niko nije zvanično reagovao iz vlade Vojislava Koštunice i to se tumači kao oprez da se nikome ne zamjere; ni onima koji pozdravljaju taj apel, kao i onima koji u tome vide političke smisalice uperene protiv srpskih nacionalnih interesa. Mogu se čuti i nezvanični komentari da je bolje što se premijer nije oglašavao jer ionako ne bi ništa novo rekao. Doduše, oglasile su se pojedinačno skoro sve vladajuće stranke.

Više se poklanja pažnja reakcijama na ovaj događaj u BiH i, posebno u srpskom entitetu, nego onome što govore ovdašnji zvaničnici. U više elektronskih medija mogla se da čuje ocjena bivšeg predsjednika vlade RS, Milorada Dodika:

«Svakako, ukoliko bi Karadžić prihvatio jednu takvu sugestiju to bi bilo na dobrobit Republike Srpske i Srbije».

Na ovoj izjavi gradile su svoj stave mnoge partije u Srbiji koje se zalažu za potpuno ispunjavanje obaveza prema haškom sudu.

Pažnju ovdašnje javnosti skrenuo je dio izjave Ljiljane Zelen – Karadžić u kojoj se pita da li je njen suprug živ i da li može da odlučuje o svojim postupcima. U prvim nezvaničnim reakcijama ovdašnjih javnih ličnosti to je prokomentarisano kao isticanje emotivne dimenzije te izjave i prikazivanje cijelog slučaja kao porodične drame. To u javnosti, zajedno sa njenim uzdasima, može da izazove poseban efekakt.

Psiholog Žarko Trebješanin kaže da je poziv Karadžićeve supruge bio unaprijed isplaniran i dobro izrežiran, ali i pod velikim pritikom međunarodnih mirovnih snaga u BiH. Ovo drugo tvrdi na više medija i Luka Karadžić, brat jednog od najpoznatijih haških bjegunaca:

«Očito se vidi da je to jedan neprimereni i najbrutalniji pritisak na čitavu porodicu».

Analitičari u Srbiji se pitaju da li će taj pritisak imati neki efekat i da je to, u suštini, poslednji pokušaj da se Karadžić privoli na predaju. Beogradski listi «Danas», međutim, tvrdi da su uslovi oko Karadžićeve predaje već dogovoreni.