Razvod će biti dug i mučan

Šanker u pabu The Old Hack preko puta centrale Evropske komisije opušteno gleda na stvari. Kaže, eventualno istupanje Velike Britanije iz EU ne bi se ni na koji način odrazilo na njegov posao. „Uvijek se pilo i piće se“, kaže čovjek, porijeklom iz Irske, dok toči pivo. Osim toga što će englesko i irsko pivo ostati na cijeni u glavnom gradu Belgije, ovaj čovjek zna da britanski činovnici Evropske komisije ili Evropskog savjeta ne bi odmah nakon eventualnog Bregzita napustili Brisel.

Doduše, jedan stalni gost vjerovatno ne bi više bio tako stalan: Najdžel Faraž, evropski poslanik independista iz UKIP-a koji se od 1999. bori za istupanje svoje domovine iz EU. „Često je ovdje i planira veliku oproštajnu žurku ukoliko se izglasa Bregzit“, kaže šanker.

Ko pakuje kofere

Pri Evropskoj komisiji radi oko 1.200 britanskih građana. U slučaju napuštanja Unije samo mali broj njih bi odmah morao da napusti svoje pozicije – recimo oni koji su generalni direktori ili evropski komesar za tržište kapitala Džonatan Hil. Otišle bi odmah i britanske sudije Evropskog suda i šef policijske službe Europola Rob Vejnrajt. Svi ostali bi mogli da rade dalje, smatraju u nadležnom sindikatu, jer su radni ugovori potpisivani s pojedincima, a ne sa državom Velikom Britanijom.

Janis Emanoulidis iz trusta mozgova European Policy Center kaže da bi Bregzit ipak bio loša vijest za sve sa britanskim pasošem. „Doduše, mogao bi da se nađe način da službenici dalje rade. Ali pogotovo mlađi će se pitati da li žele da rade u EU, gdje njihova zemlja više nije zastupljena i šta bi to značilo za njihove karijere.“

Kofere bi preventivno već moglo da spakuje i 73 poslanika Evropskog parlamenta koji dolaze iz Ujedinjenog Kraljevstva. Ali poslanica iz redova laburista Glenis Vilmot vjeruje da bi mogla da ostane skoro do kraja trenutnog saziva parlamenta 2019. godine. Jer, kaže, potrajaće nekoliko godina dok se ne ispregovaraju modaliteti istupanja Britanije iz EU. „Polazim od toga da možemo ostati do kraja mandata, dakle do sljedećih izbora za Evropski parlament. Ali o tome niko sa nama nije pričao“, kaže Glenis Vilmot za DW.

Nju trenutno zaokuplja kampanja za ostanak Britanije u EU. „Ima toliko nepoznatog. Ukoliko ljudi izglasaju istupanje, biće to skok u tamnu rupu. Bili bismo jači ukoliko bismo nastavili saradnju u okviru EU.“

Neistražene vode

Evropska komisija i Savjet ministara u kojem su zastupljene sve članice drže se principa da se neće izjašnjavati o scenarijima koji su mogući nakon 23. juna. Jedan portparol kaže da nema ni plana B ni modusa kako bi se pregovaralo o istupanju iz EU. Odgovarajući paragraf 50 Lisabonskog ugovora o napuštanju EU govori škrto: država članica svoje istupanje treba da najavi pismeno, a onda su predviđene dvije godine da se ispregovaraju pojedinosti.

Nije jasno da li bi tokom tog prelaznog perioda London još uvijek imao pravo glasa u Briselu, da li bi morao da uplaćuje novac u zajednički budžet Unije i da li bi iz tog budžeta dobijao subvencije. Po hodnicima Evropske komisije se priča da bi, u slučaju Bregzita, Londonu odmah bilo oduzeto pravo glasa. Janis Emanulidis to vidi drugačije: iako nije izvjesno da li bi se i koliko London dalje angažovao u Briselu, prema mišljenju ovog stručnjaka, Britanija bi do konačnog istupanja imala pravo glasa. No mnogo toga je nejasno, kaže on za DW: „Ovo još nikada nismo imali. Idemo u neistražene vode i postoji veliki broj upitnika.“

Emanulidis je međutim siguran da preostalih 27 članica EU ne bi bilo nimalo popustljivo prema Ujedinjenom Kraljevstvu u slučaju Bregzita. Nepoznanica je i kakav bi bio odnos EU i njene eventualno bivše članice. „Biće to dug i naporan proces za koji ne znamo ni koliko bi trajao. Neće biti baš prijateljske atmosfere.“

Ni evropska poslanica Glenis Vilmot ne zna kakav bi bio odnos Kraljevstva i EU. „Kada govorite s ljudima koji zagovaraju Bregzit, vidite da oni nemaju pojma niti predloga za to kako bi onda izgledao naš odnos s Evropom. Da li bi recimo bilo nekog sporazuma o slobodnoj trgovini? Da li bismo imali status kao Norveška? Nemamo pojma šta bi se desilo.“

Kao Norveška?

Najdžel Faraž, jedna od perjanica među zagovornicima napuštanja EU, htio bi da njegova zemlja i dalje slobodno trguje s ostatkom EU – ali da ne mora više da plaća u zajednički budžet. Britanija bi teoretski mogla da se vrati sporazumu EFTA, gdje je bila članica do 1973. kada je pristupila EU. U Evropskoj zoni slobodne trgovine (EFTA) ostali su samo Norveška, Lihtenštajn, Švajcarska i Island. Ove zemlje imaju slobodan pristup i tržištu EU, ali tamo nemaju pravo glasa. Uz to, moraju da plaćaju neku vrstu članarine.

Prema navodima norveške ambasade u Briselu, Oslo godišnje uplaćuje 866 miliona evra u budžet EU. Ukoliko bi se to, mjereno prema broju stanovnika i privrednoj snazi, projektovalo na Veliku Britaniju, došlo bi se od članarine od bezmalo devet milijardi evra godišnje. To bi bilo tek dvije milijarde manje od današnjih neto-davanja Londona u briselsku kasu.

Svega nekoliko dana prije istorijske odluke u jednačini o eventualnom istupanju iz EU ostalo je previše nepoznatih. Britanci u Briselu i evropskim institucijama ponašaju se u skladu sa svojom izrekom: Keep calm and carry on. Ali nervoza se ipak osjeća i raste svakim danom, kaže Janis Emanoulidis. Neki, dodaje, već spremaju rezervni plan: „Mnogi Britanci ovdje će iskoristiti pravo da uzmu belgijsko državljanstvo. Ili državljanstvo svojih bračnih partnera, ukoliko ovi nisu Britanci.“

LINK: http://www.dw.de/dw/article/0,,19338142,00.html