1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

Razmimoilaze li se Zapadni Balkan i EU?

Na putu Zapadnog Balkana ka EU postoje uspjesi, podrške, ali i uslovi i blokade. Zemlje spremne da rade ali žele i da budu poželjan partner EU, koja bi perspektivu učlanjenja morala da ostavi kao realan i dostižan cilj.

default

EU zemljama Balkana nudi više novca i pomoći

To je rečeno na konferenciji u Briselu na temu: Razmimoilaze li se Zapadni Balkan i EU?

Ova godina, kada su u pitanju evrointegracije, sa sobom nosi mnoge pozitivne aspekte: zaokružuju se institucionalne reforme u EU, svijet izlazi iz ekonomske krize, a zemlje Zapadnog Balkana dobile su, u najvećoj mjeri, pozitivne ocjene svog napretka u sprovođenju reformi. Ipak, ono što je realnost na putu zemalja Zapadnog Balkana ka EU jesu blokade. Za BiH to je pitanje unutrašnjeg uređenja, za Makedoniju ime, za Srbiju saradnja sa Tribunalom u Hagu. Potpredsjednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, u Briselu je za Dojče Vele izjavio:

„Na nama je da radimo. Za Srbiju je bitno da što prije dođe do konsenzusa za primjenu Prelaznog sporazuma. Od tog momenta Srbija ima administrativnih kapaciteta da za 6 do 12 meseci postane kandidat za ulazak u EU.“

Kriterijumi sve veći

Europäische Union Serbien

Božidar Đelić, Boris Tadić i Olly Rehn

Tokom konferencije organizovane u Briselu na temu „ Da li se Zapadni Balkan i EU razmimoilaze“ predstavnici zemalja usaglasili su se da moraju da postoje uslovi za pristupanje EU, koji daju tačne odrednice za fokusiranje reformskih procesa, ali su pozvali EU da evropsku perspektivu Zapadnog Balkana ostavi kao realan i ne predalek cilj.

Da danas postoje sve veće razlike u napretku zemalja Zapadnog Balkana ka EU smatra Nevenka Savić iz Direkcije za evrointegracije BiH. Ona je za Dojče Vele izjavila da BiH ni ne može da podnese aplikaciju za članstvo jer je to direktno uslovljno transformacijom OHR-a, a kao uslov se pojavljuje i pitanje ustavnih reformi:

„ EU i dalje ostaje otvorena za proširenje. Stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora otvaraju se i bolje perspektive pridruživanja Zapadnog Balkana. Istovremeno kriterijumi za pristupanje su veći i rigorozniji. Tako da ono što nije bilo uslov za neke zemlje u prethodnim priključenjima, nama se postavlja kao striktan uslov.“

EU und USA setzen Bosnien Frist für Reformen

EU i SAD zalažu se za reforme u BiH

U Direkciji za evrointegracije BiH kažu da zemlja mora više i brže da radi na svom putu ka EU, ali dodaju i da je teško završiti operativni i tehnički dio posla kada on, u velikoj mjeri, zavisi od političkih odluka.

Da li je Zapadni Balkan poželjan za EU?

Da zemlje Zapadnog Balkana moraju, ne samo da ispune zadate uslove, nego da urade i više od toga, smatra potpredsjednik Vlade Srbije, Božidar Đelić. On ističe da cio Zapadni Balkan mora da ima za cilj da postane poželjan region, a svaka zemlja, ponaosob, da bude poželjan partner i punopravni član EU: „Na nama je da u domenu energetike, infrastrukture, ekonomije, znanja napravimo takav napredak da zapravo poslovni krugovi, administrativni, medijski krugovi pa i javno mnijenje u EU ne misle više o Zapadnom Balkanu kao o „preostalom“ dijelu Balkana koji treba integrisati, već da misle o nama kao o interesantnom dodatku koji će zaokružiti kontinent.“ Na Zapadnom Balkanu je dakle da radi, a na partnerima iz EU je da budu odvažni i daju zemljama iz tog regiona prave prilike kako bi one pokazale svoje umijeće.

Autor: Marina Maksimović

Odg. urednik: Jasmina Rose

Preporuka redakcije