1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Propast Evrope nacionalnih egoizama“

„Građani su rekli svoje, iako je izlaznost bila veoma niska. Sada je na holandskoj vladi da dâ konkretne prijedloge kako misli da se ophodi prema ovom rezultatu“, kaže evropski parlamentarac Manfred Veber za DLF.

Holanđani su na referendumu jasno odbacili Sporazum o asocijaciji koji je Evropska unija zaključila sa Ukrajinom. Protiv sporazuma, čiji je centralni dio slobodna trgovina, glasalo je čak 61 odsto birača. Doduše, tek 32 procenta je u srijedu (6.4.) izašlo na birališta, ali i to je dovoljno da referendum bude važeći. Glasanje koje su peticijom inicirali evroskeptici i populisti ima savjetodavni karakter, pa je pitanje hoće li holandska vlada slijediti izjašnjavanje građana. Jasno je, međutim, da je EU doživjela novi udarac u vrijeme kada povjerenje u zajedničku Evropu ionako nije na najvišim granama. O tome je njemački radio Dojčlandfunk razgovarao sa Manfredom Veberom, članom bavarskih konzervativaca (CSU) i šefom najveće poslaničke grupe u Evropskom parlamentu, one Narodnih partija.

Dojčlandfunk: Holanđani su još 2005. glasali protiv ustavnog ugovora Evropske unije. Tada su, zajedno sa Francuzima, gurnuli Evropu u tešku krizu. Sada opet iz Holandije stiže jedno „ne“. Jesu li to Holanđani loši Evropljani?

Manfred Veber: Nije u tome stvar. Stvar je da imamo rezultat koji se mora uzeti ozbiljno. Građani su rekli svoje, iako je izlaznost bila veoma niska. Sada je na holandskoj vladi da dâ konkretne prijedloge kako misli da se ophodi prema ovom rezultatu. Iza konkretnih odluka krije se i pitanje kako se odnositi prema populizmu. Populisti su ovdje igrali svoju igru.

Doći ćemo i do toga, ali prvo moramo da konstatujemo da ovo više nije samo problem Holanđana, već i evropski problem. Šef Evropske komisije Žan-Klod Junker prije glasanja je rekao da bi odbijanje Holanđana gurnulo Evropu u kontinentalnu krizu.

Holandska vlada je na potezu jer je ovo prije svega veliki poraz te vlade koja se u Briselu zalagala za taj ugovor, koja je već za njega glasala, uz to su već neki procesi u holandskom parlamentu završeni, a sada im je njihov sopstveni narod rekao „ne“. I premijer Mark Rute bi trebalo sebi da postavi pitanje zašto nije bio dovoljno ubjedljiv, zašto nije uvjerio ljude…

Manfred Weber CSU

Manfred Veber: Mi koji imamo odgovornost moramo izaći i objasniti ljudima o čemu se radi

Šta je on uradio pogrešno?

Problem je temeljan, to vidimo i u Velikoj Britaniji. Ljudi iz privrednog, društvenog života, iz političkih partija i sindikata, koji u četiri zida govore da je Evropa ispravan, jedini mogući put – ti ljudi premalo izlaze u javnost i premalo objašnjavaju ljudima zašto je Evropa neophodna. U Holandiji je očito da su druga, osnovna pitanja EU, pitanja migracije i razni problemi koje ljudi imaju, ovdje pomiješana sa pitanjem trgovinskog sporazuma sa Ukrajinom. Zato mi koji imamo odgovornost moramo izaći i objasniti ljudima o čemu se radi. Moramo prekinuti sa praksom da se odluke donose po briselskim hodnicima, bez da se to objasni ljudima. Moramo da demokratizujemo Evropu i da učinimo procese transparentnim.

Vi kažete da Evropu treba bolje objasniti… ali zar nije to dio problema? Da etablirani političari jednostavno neće da uvide da u velikom broju zemalja postoje značajne snage koje kažu da ne žele ovakvu Evropu.

Imam razumijevanja za takvo razočaranje. Ali, kao evropski političar postavljam pitanje: o kojoj Evropi zapravo govorimo? Jer, ako recimo govorimo o pitanju migracija, onda moramo reći da je Evropska komisija zajedno sa Evropskim parlamentom još prije godinu dana predložila obuhvatni plan podjele tereta migracija, obezbjeđivanja granica, partnerstva sa Afrikom i Turskom. Onda je trebalo godinu dana da se ižive nacionalni egoizmi, da se vode nacionalne svađe vlada u Evropskom savjetu, sve dok prije nekoliko dana konačno nismo došli do zajedničkog rješenja…

Ali podjela izbjeglica po zemljama i dalje ne funkcioniše.

Tako je. Dakle, ovo ovdje je propast Evrope nacionalnih egoizama, a ne Evrope u kojoj se demokratski razgovara i djeluje putem evropskih institucija. I to zadire i u pitanje proširenja EU, to jest odnosa sa Ukrajinom. Podsjećam da je predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker još u svom ekspozeu rekao da u narednih pet godina neće biti proširenja EU. Dakle Komisija i mi, u Briselu, uzimamo ozbiljno brige ljudi zbog eventualnog brzog proširenja EU. To moramo tako predstaviti i građanima.

Kažete da su nacionalni egoizmi jedan od razloga za mržnju i bijes kojem svedočimo. Ali, zar ne vidite da sve više ljudi u Evropi ima utisak da se u Briselu odlučuje mimo njih i ne želi to da prihvati?

Zato nam treba demokratizacija evropskih odluka. Godinama sam evropski političar i imam mnogo razumijevanja kada ljudi imaju osjećaj da ne utiču na odluke Brisela. Zato su posljednji izbori za Evropski parlament bili korak od sedam milja, jer smo po prvi put izašli sa kandidatima za šefa Komisije, tako da ljudi mogu da odluče ko će voditi Evropu, a ne da to umjesto njih urade šefovi država i vlada iza zatvorenih vrata. Velike odluke našeg kontinenta moramo predati u ruke ljudi, a ne da se pretvaramo da nacionalne države mogu da odlučuju o svemu. Očigledno nam trebaju zajednička rješenja, i za to treba pridobiti ljude.

Stvarno vjerujete da bi više demokratije i odluka glasanjem moglo da pridobije ove ljude koji su sada glasali sa „ne“? Ti ljudi upravo hoće da sami odlučuju o svojoj nacionalnoj politici, a ne da budu upravljani sa strane.

Šta znači „sa strane“? Pitanje je ko uopšte danas može da donosi odluke. Uzmite pitanje zaštite podataka i recimo da li možemo da zaštitimo podatke od Gugla i Fejsbuka? Vjerujem da bi većina Holanđana i Nijemaca rekla da pojedine nacionalne države ne mogu da odbrane svoje interese protiv svjetskog koncerna poput Gugla. Kada, međutim, 500 miliona ljudi to zajednički odluči, onda Evropa itekako može da se izbori za zaštitu podataka. To je realnost našeg svijeta. Želim da što je više moguće odluka bude donijeto na regionalnom i nacionalnom nivou, ali postoje izazovi u globalizovanom svijetu koje bolje možemo savladati zajedno. Tome se moramo prilagoditi, za to se moramo zalagati, i ubijeđen sam da će to ljudi slijediti.

Šef britanskog UKIP-a Najdžel Faraž bio je u Holandiji tokom kampanje. Za njega je ishod referenduma odlična vijest. Da li mislite da ovim rezultatom protivnici EU u Britaniji dobijaju vjetar u leđa samo nekoliko mjeseci pred referendum o istupanju iz Unije?

To će biti britanska odluka, baš kao što je ovo juče bila holandska odluka. Naravno da je u Velikoj Britaniji ulog veći, naime članstvo u EU, ali i u tamošnjoj kampanji važi isto: svi koji vide prednosti evropskog partnerstva treba javno da pojasne da će Britanija biti slabija ako ostane sama u globalizovanom svijetu, ako bi recimo sama pregovarala o trgovinskom sporazumu sa SAD, da će privredno oslabiti. Svi ti argumenti moraju biti iznijeti tokom kampanje. Moramo se jasnije, i sa više samouvjerenosti zalagati za ono u šta vjerujemo.

Šta će sada biti sa Sporazumom o asocijaciji sa Ukrajinom? Da li je on pokopan ili će biti samo malo izmijenjen pa proguran? Ne bi li to onda ponovo išlo na vodenicu onih koji kažu da se odluke o Briselu donose nezavisno od onoga što kaže narod?

Najprije treba reći da je ostalih 27 članica EU demokratskim odlukama prihvatilo sporazum o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom…

Potrebno je da svi prihvate.

Da, ali govorimo o jednoj zemlji. Kada sve stavite na vagu, treba reći da su sve ostale zemlje rekle „da“. Holandija je sada obavezna da isporuči prijedlog. Ovo je bio savjetodavni referendum i sada vlada treba da predloži nešto konkretno.

Dakle vidite mogućnost da ovaj sporazum sa Ukrajinom zaista prođe?

Taj sporazum je ekstremno važan. Mi u Narodnim partijama zalažemo se za sporazum koji je za Ukrajinu od egzistencijalnog značaja. Želimo da Ukrajina dobije jednaku šansu kao ostale države, da se razvija, da stekne perspektivu, da ljudi tamo dobiju budućnost, a ne da napuštaju svoju domovinu i stvaraju nove migracione tokove. Sada se radi o tome da uzmemo ozbiljno strahove koje su ljudi u Holandiji izrazili i uključimo ih u proces odlučivanja.

Uprkos tim argumentima, moram još jednom da pitam: ako bi sporazum ipak prošao uprkos glasanju u Holandiji, zar se time samo ne pojačava utisak da EU donosi odluke protiv volje građana?

Shvatam zabrinutost tih ljudi ozbiljno. Vidim da su oni s izjašnjavanjem o Ukrajini povezali strah od novog proširenja EU. Zato je važno da kažemo da do 2019, dok ne bude novih evropskih izbora, neće biti novog proširenja. Tačka, kraj. To moramo uvijek iznova ponavljati, to je najbolja borba protiv populista.