1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kiosk

Privredni oporavak jugoistoka Evrope na klimavim nogama

Konferencija Evropske banke za obnovu i razvoj je zaključila: Istok i jugoistok Evrope će zabilježiti privredni rast u 2010, ali kriza u Grčkoj i na zapadu Evrope može da ugrozi oporavak bivših komunističkih država.

EBRD je rekordnim investicijama od 8 milijardi eura ublažila krizu na istoku Evrope

EBRD je rekordnim investicijama od 8 milijardi eura ublažila krizu na istoku Evrope

Šta će biti s eurom? Da li će nakon Grčke finansijska pomoć morati da se pruži i drugim zemaljama EU? Koje mjere moraju da se poduzmu za sanaciju državnih budžeta. Ovo su samo neke od tema o kojima danas (17.5.2010) naširoko pišu njemački mediji.

List "Frankfurter Allgemeine Zeitung" ipak komentariše i konferenciju Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je održana tokom vikenda u Zagrebu. Tom skupu je prisustvovala i visoke delegacija iz BiH. Ovaj list piše:

Na konferenciji u Zagrebu je zaključeno kako će EBRD povećati investicije u bivšim komunističkim državama

Na konferenciji u Zagrebu je zaključeno kako će EBRD povećati investicije u bivšim komunističkim državama

"Evropska banka za obnovu i razvoj prognozira da će privreda u bivšim komunističkim zemaljama ove godine porasti u prosjeku 3,7 odsto. Privredni oporavak je ipak na klimavim nogama. Rizici koji spolja mogu da utiču na područje još uvijek su visoki. Kriza u Grčkoj još nije prešla granice te zemlje i zahvatila susjede. Međutim, postoji velika opasnost za države u kojima djeluju grčke banke. To je, recimo slučaj sa Bugarskom, gdje te banke drže 30 odsto tržišta.

Privredni oporavak istoka i jugoistoka Evrope ugrožava osim toga i kriza u eurozoni. Istok Evrope je proteklih godina profitirao od investicija zapada, kada je zabilježen rast privrede dvostruko veći nego u eurozoni. Slab oporavak privrede na zapadu Evrope, štednja u državnim budžetima razvijenih zemalja, smanjuje šanse istočnoevropskih preduzeća da svoje proizvode plasiraju na zapadu i da odatle dobiju nove investicije," stoji u listu "Frankfurter Allgemeine Zeitung".

"Stezanje kaiša" u državnom budžetu izazvaće samo mučninu

Proteklog vikenda kancelarka Angela Merkel je pripremila Nijemce na rigorozan kurs štednje, kako se ne bi došlo u situaciju u kojoj se sada, recimo, nalazi Grčka. Ipak, ima i onih koji smatraju da je to kontraproduktivno. Jedan od takvih je i poznati profesor ekonomije u Njemačkoj, Peter Bofinger koji u listu "Süddeutsche Zeitung" tvrdi: "Njemačka živi ne iznad, nego ispod svojih mogućnosti" i nastavlja:

Bofinger: Ako svi drže novac u čarapi, doći će do deflacije

Bofinger: Ako svi drže novac "u čarapi", doći će do deflacije

"Za krizu eura su brzo pronađeni krivci: špekulanti na berzama i zemlje jugoistoka Evrope koje nisu dovele u red svoje državne budžete. Ostale zemlje EU moraju imati izbalansiran budžet, tvrdi kancelarka Merkel. Ipak, do čega će doći ako eurozonu bude činilo 16 država poput Njemačke?

U proteklih deset godina njemačka politika je bila fiksirana na cilj da se plate radnika drže na niskom nivou. Na taj način radnici nisu učestvovali u povećanju blagostanja i nisu doprinijeli povećanju potrošnje na njemačkom tržištu. Izvoz je porastao za 70 odsto. U sektoru finansija došlo je do ogromnih ušteda i profita. Taj novac nije uložen u Njemačkoj nego u inostranstvo. Od uvođenja eura Njemačka je potrošila 895 milijardi eura manje, nego što je zaradila. Monetarna unija sa 16 takvih država bi bila katastrofa.

Nakon Grčke i druge zemlje EU planiraju obimne mjere štednje

Nakon Grčke i druge zemlje EU planiraju obimne mjere štednje

Ako sve države počnu da drže plate na niskom nivou kako bi povećale konkurenciju na tržištu, i počnu da stežu kaiš, onda će zona zajedničke valute da skrene u deflaciju. Njemačka vlada stoga mora donijeti mjere koje će povećati unutrašnju potrošnju i investicije na vlastitom tržištu, a ne u inostranstvu", završava svoj komentar u listu "Süeddeutsche Zeitung" privredni ekspert Peter Bofinger.

Autor: Azer Slanjankić

Odg. ur.: Mehmed Smajić