1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

Privredna kriza - šansa za budućnost

Svaka kriza je specifična, jedinstvena pojava sa sopstvenim zakonima i pravilima. Sadašnja privredna kriza se u mnogo čemu razlikuje od krize sa naftnim derivatima sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog vijeka.

Nastavnici i zaposleni u javnom sektoru protestuju ovog februara u Drezdenu.

Privredna kriza izazvala je i velike proteste radnika širom svijeta.

I u tridesetim godinama dvadesetog veka svetska privreda je patila od velike recesije i naglog porasta stope nezaposlenosti. Paralele sa današnjom krizom naravno postoje, ali je korisnije da proučimo zbog čega se sadašnja kriza razlikuje od ranijih. Ovog puta, novčana i fiskalna politika su reagovale brzo i ispravno. Mnoge države su povećale svoje izdatke. Tridesetih godina prošlog veka, političari su odlučili da povise kamatne stope, što je tadašnju krizu još više produbilo.

Stručnjak Postbanke Marko Bargel ovako komentariše mere preduzete protiv sadašnje krize: „Smatram da su do sada preduzeti koraci ispravni. S jedne strane se smanjuju kamate kako bi se konjunktura stabilizovala. Istovremeno se pospešuje likvidnost banaka kroz državnu pomoć i garancije. Nemačka država je takozvanim paketima za pospešivanje privrednog rasta učvrstila stabilnost celokupne nacionalne privrede. Smatram da su ove mere u cjelini primerene situaciji u kojoj se nalazimo."

Savladati krizu je formula za budućnost

Naftne platforme.

Nafta i naftni derivati bili su uzročnici krize sedamdesetih i osamdestih. Danas je posve drugačije.

Po rečima Marka Bargela, obaveza EU je da pomogne svojim članicama koje su teže pogođene krizom, ali i susedima EU koji bi u dogledno vreme trebalo da postanu njeni članovi. To je i te kako važno za održavanje stabilnih trgovačkih veza na kontinentu na kome živimo. Ali, pomoć bogatih evropskih zemalja ne bi trebalo da bude bezuslovna, već zasnovana na privredno-političkim zahtevima. Bargel tu pre svega misli na konsolidaciju budžeta i stabilizaciju cena radi jačanja privrednih struktura siromašnijih evropskih zemalja. Na kraju krajeva, ovu krizu bi trebalo posmatrati i kao šansu.

“Smatram da je svaka kriza istovremeno i šansa. Kada je reč o ovoj privrednoj krizi, mi smo u stanju da analizom napravljenih grešaka i donošenjem ispravnih mera slične probleme u budućnosti sprečimo. Takođe smo primorani da sarađujemo, ne samo u Nemačkoj, već i na međunarodnom nivou. Ova kritična situacija povezuje ljude širom sveta. Ukoliko ovu krizu sada pobedimo zajedno, onda ćemo isti pristup koristiti kao formulu u budućnosti.“

Trenutna privredna kriza jeste globalni problem i ne može se rešavati isključivo na nacionalnom nivou. Međunarodni organi postaju ključni faktori kada je reč o nadgledanju svetskog tržišta. Mnogi privredni stručnjaci širom sveta se zalažu za osnivanje svetske privredne organizacije.