1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Prištinski pritisak na medije

Mediji na Kosovu nisu ni finansijski ni redakcijski nezavisni. Novinari su pod stalnim pritiscima i često žigosani kao izdajnici ako ne pišu onako kako to vlada želi, navodi se u izvještaju Reportera bez granica.

Reporteri bez granica

Reporteri bez granica

U novom izvještaju organizacije Reporteri bez granica, o situaciji medija na Kosovu se, pored ostalog, navodi da za godinu dana nije napravljen ni najmanji pomak u okvirnim uslovima stvaranja novih i nezavisnih medija. Većina medija nisu ni redakcijski, ni finansijski nezavisni. Novinari koji se usude da pišu iz kritičnog ugla o aktivnostima vlade se zastrašuju, ili su pod stalnim pritiskom.

„Političari i predstavnici institucija se trude da, prema vladi, kritički nastrojene medije i istraživačke novinare ućutkaju, ili ih natjeraju na cenzuru i to konstantno ih pritiskajući i prijeteći čak i njihovim porodicama“, objašnjava Olivije Bazij, predsjednik organizacije Reporteri bez granica. Situacija je nepromjenjena u odnosu na prošlu godinu. Nije pogoršana, ali se i dalje stoji na mrtvoj tački, tvrdi Bazij.

„Vlada i dalje strogo kontroliše medije. Informacije nisu tako lako javno dostupne. Ako pišete o ključnim temama, poput korupcije i načinu na koji je društvo uopšte organizovano, suočavate se sa brojnim preprekama, ali i optužbama da ste izdajnik ako kritikujete političare. To ostavlja veliki pritisak na novinare.“

Da bi se situacija pokrenula na bolje neophodno je da se u Prištini otvori medijski centar, kao mjesto gdje novinari razmjenjuju informacije i njeguju profesionalizam, smatra Bazij. On dodaje da je dobro što ima medijske i finansijske podrške od strane međunarodnih organizacija prisutnih na Kosovu, ali je nezadovoljan time što se novac troši na publikacije koje niko ne čita. Veliki problem je i loša organizacija medijskog tržišta. „Rekao bih da ima suviše ljudi na vrlo malom tržištu. Sve te novine i svi ti mediji ne mogu da opstanu na tako malom tržištu.“

Besplatna reklama za političare

Premijer Kosova Hašim Tači (lijevo) i predsjednik Fatmir Sejdiju

Premijer Kosova Hašim Tači (lijevo) i predsjednik Fatmir Sejdiju

Osim toga, začarani trougao država-kompanije-mediji, ovakav kakav jeste na Kosovu, onemogućava slobodno funkcionisanje tržišta, jer se podrška daje samo novinama i elektronskim medijima koji podržavaju vladu.

„Da bi neka firma mogla da se reklamira u medijima, mora da dobije dozvolu i podršku od vlade, za ekonomske aktivnosti koje želi da promoviše. S druge strane, svaki ministar sam bira koje će novine da koristi za podizanje publiciteta, izuzev u vrijeme izbora, jer bi tada svi da promovišu svoje aktivnosti, kako bi privukli veći broj glasača.“

U medijima nema otvorenih rasprava o tome kako će se organizovati društvo. Čak, i ako neko postavi takvo pitanje, on bude proglašen za izdajnika. I u tome je stvar, kaže Bazij, jer „novinari na Kosovu jesu profesionalci, i ponosni na Kosovo. Ali, žele da grade demokratsko Kosovo“. „Vlada na Kosovu mora da prestane da vrijeđa novinare pogrdnim nazivima. Jer, tako šaljete poruku ekstremističkim organizacijama, ukazujući da je neko izdajica, da je dozvoljeno da se on čak i ubije ako se to želi.“

Manjine su zaboravljene

Organizacija Reporteri bez granica

Organizacija Reporteri bez granica

Novinari nisu ni u mogućnosti da odu u sud i zatraže pravdu, jer očigledno ima dosta korupcije u pravosudnom sistemu, podvlači predsjednik Reportera bez granica. „EULEKS na Kosovu po tom pitanju može da uradi mnogo, da tokom treninga i seminara za sudije ukazuje na značaj slobode medija. To nije komplikovano, jer postoje standardi koje je lako promovisati. Ali, to nije lako i sprovesti.“

Bazij kaže i da je novinarima, koji su Albanci, teško da urade priču u sjevernom dijelu Kosovske Mitrovice, nazivajući to gotovo „nemogućom misijom“. Iako su svi zvanični dokumenti redovno prevođeni na jezike manjina, nemaju sve manjine jednak pristup svim informacijama na svom jeziku. „Kada kažu – ‘vidite Srbi ne žele da čitaju naše novine, ili da gledaju našu televiziju' – nisu u pravu, jer te priče nemaju veze sa stvarnim životima Srba. Zašto bismo uopšte očekivali da neko od njih gleda tu televiziju, kada ih se sadržaj ne tiče.“

A šta novinari mogu da urade da bi se situacija poboljšala? Predsjednik organizacije Reporteri bez granica uz uzdah kaže: „Ništa. Na žalost ništa, za sada.“

Autori: Vilma Filaj-Balvora / Relja Božić

Odg. urednik: S. Tanović