1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kiosk

Pregled pisanja njemačke štampe

Centralna tema kojom se danas bave komentatori njemačke dnevne štampe je ubistvo vođe Hamsa Rantisija. Nekoliko listova se bavi i početkom rasprave pred najvišim svjetskim sudom o nadležnosti i prihvatljivosti spora koji je, protiv zemalja-članica NATO, pokrenula tadašnja SR Jugoslavija.

Abdel Aziz Rantisi

Abdel Aziz Rantisi

Kada je riječ o o ubistvu vođe Hamasa, komentator lista "Süddeutsche Zeitung” je sljedećeg mišljenja.

"Svaki uspjeh koji sada slavi premijer Arijel Šaron, istovremeno ga priblizava kraju njegove serije pobjeda. Šaron nemože ubiti toliko terorista koliko ih proizvedu slične dosadašnje akcije. Čak i ako bi izraelu pošlo za rukom da oslabi Hamas ubijanjem njegovih vođa, time nebi uspio pobijediti sveukupni palestinski terorizam. Naprotiv, močvara ne bi bila isušena, bila bi navodnjena. Šaron ipak nikada neće uvidjeti da nije tačna njegova stara formula po kojoj sigurnost proizilazi iz snage".

Komentator lista "Leipziger Volkszeitung" postavlja pitanje postoji li uopšte put kojim bi se izašlo iz kruga nasilja na Bliskom istoku i daje odgovor, a to je "DA i to uz dobru volju i spremnost na kompromis po svim pitanjima. Izrael bi mogao odaslati pozitivan signal i zaista uklonuti naselja u pojasu Gaze. Palestinci takođe napokon u svojim redovima moraju pobijediti terorizam. Generalno je povratak ”mapi muta”, mirovnom planu za Bliski istok” predpostavka za uspjeh. Svoju ulogu vjerodostojnog posrednika, SAD su ipak prokockale. To znači više odgovornosti za evropjane".

“Die Welt" iz Berlina pokušava odgovoriti na temeljno pitanje koje se nameće kod sporne akcije izraelske vojske:

"Moguće je da je šef Hamasa Rantisi bio ubica, ali je sigurno da je bio demagog ispunjen mržnjom. No, je li to dovoljna legitimacija za njegovo ubistvo bez optužnice i sudskog postupka? Međunarodno pravo kaže “Ne”. Izrael se s pravom smatra jedinom demokratijom u regiji. Iz te činjenice proizlaze državnopravne norme i obaveze. Snaga pravne države upravo je u tome da se ne služi istim metodama kao njeni protivnici".

Početak rasprave pred najvišim svjetskim sudom o nadležnosti i prihvatljivosti spora koji je, protiv zemalja-članica NATO, aprila 1999.pokrenula tadašnja SR Jugoslavija, jedan je od tema kojom se bave komentatori njemačke dnevne štampe. Tako komentator lista “Die Tageszeitung” da je..

“Proces koji danas počinje, zapravo najvažniji prosec koji se vodi pred međunarodnim sudom u Hagu: Srbija i Crna Gora, nasljednica SR Jugoslavije, ovim procesom želi saznati dali je rat na Kosovu bio u suprostnosti sa međunarodnim pravom ili ne. Ovim procesom bi međunarodni sud konačno trebao dokazati da je humanitarna intervencija bila opravdana. Konačno, NATO je smatrao da nije trebao imati dozvolu vijeća sigurnosti, zato što je osiguravanje ljudskih prava najvažnije. Mnoge sudije međunarodnog prava smatraju taj argument neispravnim i posebno opasnim, zato što se time rat samo proširio. Čak i ako međunarodni sud u Hagu podržava intervenciju kao opravdanu, NATO bi ovaj slučaj mogao dovesti u neugodnu situaciju. U svakom slučaju, obustavljanje procesa nije u interesu samo država članica NATO-a nego i interesu Srbije i Crne Gore, koja ne samo da teži priključenju EU nego je ovisna i o kreditima sa zapada. Očekivati je da se proces završi bez dizanja prevelike prašine, i da vlada u Beogradu, na unutarnjem planu, ne bude primorana da popusti pod nacionalnim pritiskom. Srpskom narodu bi se time moglo pokazati, da se u okvirima mogućnosti, ipak izlazi u susret njihovim interesima. A sporna pravna pitanja, ostaju ne razjašnjena. Ali to je nažalost u međunarodnom pravu veoma čest slučaj”.

Reinhard Müller u listu ”Frankfurter Allgemeine Zeitung” danas se takođe bavi ovom temom i u opširnom tekstu zaključuje: ”bez obzira dali će haški suci u ovom postupku izjasniti ili ne, NATO je dao svoj odgovor”.