1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kiosk

Potrebno više civilne hrabrosti u borbi protiv neonacista

Neonacistička mreža u njemačkim zatvorima, spasavanje Slovenije i sjećanje na tragediju poljskog političkog vrha u Smolensku, neke su od tema pisanja štampe na njemačkom jeziku.

Der Angeklagte Neonazi Manfred B. sitzt am Mittwoch (08.06.2011) in den Gerichtssaal des Landgerichts in Regensburg (Oberpfalz). Nach dem Überfall auf einen Barkeeper in Regensburg muss ein 25 Jahre alter Neonazi sechseinhalb Jahre ins Gefängnis. Das Gericht verurteilte ihn am Mittwoch wegen gefährlicher Körperverletzung, Volksverhetzung und Sachbeschädigung. Seine drei Mitangeklagten wurden in der Sache freigesprochen, auf freien Fuß kommen allerdings nur zwei von ihnen. Einer muss wegen eines anderen Falls zwei Jahre ins Gefängnis. Foto: Armin Weigel dpa/lby +++(c) dpa - Bildfunk+++

Symbolbild Neonazis Gefängnis Gericht Netzwerk HNG

Merkiše odercajtung smatra da je teško spriječiti desničarske mreže u zatvorima, a kao razlog navodi: „Zatvorenici imaju više nego dovoljno vremena da dok sjede u zatvoru između sebe razmjenjuju nove strategije. A i ova trenutna radost zbog postignutog uspjeha je samo djelimična jer je i uspjeh djelimičan. Naime, to što je otkriveno da postoji mreža neonacista i u zatvorima će samo dovesti do toga da oni sada pronađu nove kanale. A desničarima u zatvorima je jako stalo da pripadnike svoje zajednice drže dalje od zatvorskih zidina“, zaključuje Merkiše odercajtung.

Povodom neonacističke mreže u njemačkim zatvorima, list Velt komentariše kako je dobra stvar to što oni koji iz zatvora pišu pisma svojim prijateljima skoro da ne predstavljaju opasnost po ljude i pravnu državu, a loša to što se neonacisti moraju posmatrati kao opasni čak i kada su u zatvoru.

„No, od pokušaja da naprave mrežu u zatvorima, potresnija je činjenica kako se neonacisti predstavljaju u javnosti. Jer, desno-radikalnih istupa ima na mnogim mjestima u zemlji. A onaj ko ih želi pobijediti ne smije da okreće glavu od njih. Bilo da su okupljeni oko stranke NPD ili ne, svaki nastup njihovih političara je skandal. Zabrana NPD-a bi vrlo malo pomgla. U toj borbi se zahtijeva više demokratije i više civilne hrabrosti, a manje ravnodušnosti prema mržnji“, jasno poručuje taj list.

Slovenija Alenke Bratušek hoće da štedi, ali hoće i privredni rast

Listovi na njemačkom jeziku se bave i najnovijim saopštenjem Evropske komisije. Frankfurter algemajne cajtung piše kako u Briselu raste strah da vlada u Ljubljani igra na vrijeme, što može ostaviti teške posljedice po tu zemlju. „Sloveniji bi već u junu moglo biti potrebno 100.000 evra kojima bi trebalo rekapitalizovati tri glavne banke“, piše njemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) i dodaje: „Možda u Ljubljani još uvijek nisu svjesni koliko je situacija ozbiljna. A to bi bila njena sopstvena grška, kao što je prethodno pogriješila i vlada na Kipru. Nova slovenačka ljevičarska vlada prije nekoliko nedjelja je i dobila povjerenje građana tako što je najavila da neće sprovoditi mjere štednje koje je započela prethodna konzervativna vlada Janeza Janše“, piše list.

Karl-Peter Švarc u svom komentaru u istom listu piše: „Da li će Slovenija uskoro morati da potraži pomoć u Fondu za spas evra, ne zavisi toliko od finansijskih tržišta koliko od njene vlade. Konzervativcu Janezu Janši, koji je predvodio prethodnu vladu, 2012. je pošlo za rukom da mjerama štednje i reformama spasi zemlju od bankrota. Njegova vlada je uspjela da nova zaduženja smanji sa 6,4 na 3,6 procenta, a u ovoj godini deficit je trebalo da padne i ispod tri procenta. Nova premijerka Alenka Bratušek se bori protiv ovih mjera uz devizu: 'Štednja da, ali ne nauštrb privrednog rasta' - i na taj način pokušava da uspostavi novu ekonomsku politiku. No, to je čista zabluda“, komentariše Švarc.

Alenka Bratusek Premierminister Slowenien mit Jose Manuel Barroso

Alenka Bratušek i Žoze Manuel Barozo

Katinj - Smolensk

Berlinski Tagescajtung (TAZ) piše o jučerašnjem podsjećanju na stradanje bezmalo cjelokupnog poljskog političkog vrha u avionskoj nesreći u Smolensku u Rusiji prije tri godine. Veliki broj Poljaka izašao je na ulice kako bi odao počast stradalom predsjedniku Lehu Kačinjskom, njegovoj supruzi i još 94 člana tadašnje poljske vlade i članova posade.

„Katastrofa sa velikim brojem stradalih je užasna, ali laži vlade nakon toga su još gore. Ja sam izgubio povjerenje u naše političare“, priča jedan mladi Poljak, prenosi TAZ.

„Tri godine nakon pada aviona pri gustoj magli 52 odsto Poljaka se pita da li su zaista upravo ta gusta magla i ogromne greške pilota doveli do smrti svih putnika i članova posade. A to su međutim, nezavisno jedna od druge, utvrdile i ruska i poljska istražna komisija koje su radile na ispitivanju uzroka pada aviona. No, ipak više od polovine građana Poljske u najnovijoj anketi smatra da na najvažnija pitanja nisu dati odgovori.

Jaroslav Kačinjski odaje počast poginulom bratu i drugim stradalim u nesreći u Smolensku

Protesti u Varšavi

Sjećanje na stradale u Smolensku Poljaci ove godine obilježavaju tri dana, a posebno aktivan je brat poginulog predsjednika, desničar i nacionalista, Jaroslav Kačinjski koji i dalje smatra da sadašnja vlada ima umiješane prste u smrt Poljaka u Rusiji. Ne smije da nedostaje ni poređenja sa masakrom u Katinjskoj šumi, kada su odmah po početku Drugog svjetskog rata ruske tajne službe strijeljale hiljade poljskih rezervnih oficira i vojnika. Oko 200 demonstranata u srijedu (10.4.) je u Varšavi protestovalo ispred ruske ambasade noseći transparente 'Hoćemo istinu!' i 'Katin – Smolensk'“, prenosi Tagescajtung.

List komentariše da ne samo da su desničarski političari izgubili kompas u magli teorije zavjere već se to dogodilo i Katoličkoj crkvi u Poljskoj. „Sveštenici već danima u svojim molitvama mole Boga da razriješi katastrofu u Smolensku. Oni obećavaju vjernicima da će istina uz njegovu pomoć izaći na svjetlost dana“, piše berlinski dnevnik.

Autor: Svetozar Savić

Odgovorna urednica: Marina Martinović