Potraga za Mladićem u Valjevu i okolini

Predsjednik vlade Vojislav Koštunica pomenutom izjavom pokušava da ubijedi domaću i stranu javnost da to što nije ispunio obećanje da će do kraja prošlog mjeseca izručiti Ratka Mladića ne predstavlja ništa posebno. Uostalom, takvih obećanja bilo je i ranije. Zbog svega toga masovne akcije policije, uz angažovanje helikoptera u valjevskom kraju, više imaju za cilj da stvore utisak da se nešto dešava nego što je to samo hapšenje Mladića. Visoski funkcioner Demokratske stranke, Dragan Šutanovac, koji se dugo bavi bezbjednosnim pitanjima u okviru skupštinskih organa kaže da vlada Srbije snosi isključivu odgovornost što general u penziji Ratko Mladić nije tamo gdje bi trebalo da bude. Bliski saradnik ubijenog premijera Zorana Đinđića i sadašnji predsjednik Liberalno demokratske partije, Čedomir Jovanović, kaže za Radio Dojče vele da je odnos Koštunice prema javnosti krajnje nekorektan i da treba skrenuti pažnju na neke ključne činjenice:

«Ako govorimo o Ratku Mladiću onda mi govorimo o ratnom zločincu koji je izvršio genocid, ali u ime jedne politike. Pokrovitelji srebreničkog genocida su koalicioni partneri vlade od kojih se očekuje da uhapse Ratka Mladića. Način na koji je vlada Vojislava Koštunice sarađivala sa haškim tribunalom identičan je načinu na koji je to radio i Slobodan Milošević».

Narodni poslanik i bivši potpredsjednik vlade, Žarko Korać, smatra takođe da su postupci vlade nedopustivi i da je to državu ponovo dovelo u veoma tešku situaciju:

«U Jugoistočnoj Evropi, ili na Balkanu, jedino BiH pored Srbije i Crne Gore nije potpisala ugovor o stabilizaciji i asocijaciji (sa EU). Moram da kažem da je to jasan pokazatelj da ova koaliciona vlada, uz pomoć Socijalističke partije, stigla tamo gde je morala da stigne, a to je da u procesu restauracije prošlosti dođe do jedne tačke koja predstavlja prekid pregovora sa Evropskom unijom».

Čedomir Jovanović na to dodaje:

«Jasno je da Koštunica odgovornost za sve ono što se dešavalo tokom devedesetih godina na prostorima bivše Jugoslavije ne vidi u onima koji su koncipirali tu politiku i realizovali je već u međunarodnoj zajednici koja je 'skovala zaveru' perotiv srpskog naroda. I zbog toga mi danas treba da razmišljamo o Bušu, Solani i Oliju Renu kao osobama koje su odgovorne za ono što se dešavalo u Bosni ili Hrvatskoj, a ne o Ćosiću (Dobrica), Bećkoviću (Matija), Radoviću pri čemu mislim na Mitropoliju crnogorsko – primorsku i njenog episkopa, ne o akademicima, ne o ratnim profiterima, ratnim biznismenima, ne o svima onima na kojima počiva današnja Koštuničina vlast koja nema svoje utemeljenje u podršci građana Srbije, ali ima u onima kojima je Srbija praktično poslednji adut na planeti. Nažalost, mi smo jedini prostor u Evropi na kome se ratni zločinci, ratni profiteri osećaju sigurno i kao kod kuće».