1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pomoć Irskoj: Čin solidarnosti ili spasavanje dobiti banaka?

Poslanički klubovi Evropskog parlamenta različito su reagovali na planirani paket pomoći Irskoj, čiji detalji se upravo razrađuju.

default

Evropski Parlament u Briselu

Šef kluba poslanika socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Martin Šulc (Schulz) u spasavanju Irske vidi čin solidarnosti koji pomaže zapravo svima. „Ispravno je to što je Irska dobila zaštitu iz fonda EU. Zanimljivo je i da su međunarodni finansijski centri na to reagovali uglavnom pozitivno. To pokazuje da tržišta pozitivno reaguju kad god se u evro-zoni ispolji solidarnost.

SPD Europapolitiker Martin Schulz

Šef kluba socijaldemokratskih poslanika u EP Martin Schulz

I obrnuto, negativno reaguju kad god se u toj zoni jave velike razlike u konceptima. Zbog toga zemlje evro-zone uvek treba da djeluju jedinstveno", rekao je Šulc koji smatra da će Irska uz ovu podršku uspjeti da ponovo stane na noge.

„Ubijeđen sam da će Irska u tome uspjeti. Razumije se da ta zemlja sada treba da sprovede dramatične mjere štednje i da će morati dobro da razmisli o svojoj budžetskoj politici".

Spasavanje banaka i dobiti

Situaciju sasvim drukčije vidi šef kluba poslanika Zelenih u Evropskom parlamentu Danijel Kon-Bendit (Daniel Cohn-Bendit).

Daniel Cohn-Bendit Bündnis 90/Die Grünen

Šef kluba polanika Zelenih u Evropskom Parlamentu Daniel Cohn-Bendit

On smatra da ono što se trenutno razrađuje nije program pomoći irskim građanima i državi, već spasavanje banaka i njihove dobiti. Kon-Bendit u tome vidi ekonomsku filozofiju sa kojom se u Irskoj pretjeralo i koja je na izmaku. „Ne spasavaju se samo banke, već i sistem neuspjeha. Irska predstavlja neuspjeh privrednog liberalizma i neuspjeh deregulacije", rekao je Kon-Bendit.

Gi Verhofstat (Guy Verhofstaat), koji predvodi poslanički klub Liberala, smatra da probleme treba rješavati u korjenu. On tvrdi da zona sa 16 država koje imaju istu valutu a različite kamate usljed ekonomske neravnoteže, ne može da funkcioniše. „Potrebna nam je stvarna ekonomska vlada, bar za zemlje evro-zone. U toj zoni ne bi moralo da se ujednači baš sve, ali bi mogao da se zacrta zajednički put reformama", rekao je Verhofštat. Za mnoge je to pretjerivanje, ali u jeku najnovije krize, danas se sasvim ozbiljno razmatraju ideje koje su do juče izgledale kao utopija.

Autori: K. Haselbah / S. Bojić

Odg. urednik: J. Rose