Pomaže li Vojska Srbije i Crne Gore Vojsku RS

Iako je Vojska, po istraživanjima javnog mnenja, dugo bila među najpopularnijim institucijama u Srbiji, njen ugled je u posljednjih godinu dana značajno opao zbog više ubistava, ili samoubistava vojnika i brojnih afera. Čak 50% regruta ne odaziva se na poziv za služenje vojnog roka. Među građanski orjentisanim političkim krugovima preovlađujuće je mišljenje da vojni vrh svojim postupcima sam doprinosi smanjenu ugleda. Jedan od najvećih problema je i u tome što je ta ista Vojska u nedavnoj prošlosti bila politički upotrebljena i korišćena u najgore svrhe – kaže potpredsjednica SDU, Vera Marković:

«Vojska je korišćena protiv civila, za granatiranje civilnih ciljeva. Vojska je imala u svom sastavu paravojne jedinice koje su ratovale pod kišobranom tadašnje Vojske Jugoslavije. Još uvek nismo dobili nikakav odgovor da li ova Vojska nastavlja te neslavne tradicije ili ima nameru da se, na neki način, ogradi od svega toga što se događalo u nedavnoj prošlosti».

Vojni vrh se u današnjem vremenu upetljao u političku igru oko ispunjavanja obaveza prema haškom sudu:

«Ne postoji spremnost vojnog vrha da se suoči sa smetnjama koje stoje na putu saradnje sa haškim tribunalom. Ono što se u javnosti pojavilo, kao dosta jasne indicije, jeste da postoje ljudi koji su bili zaduženi za obezbeđenje Ratka Mladića i da su oni još uvek u sastavu Vojske. Na direkna pitanja ministru (odbrane) Daviniću dobijamo odgovor da je najvažnije da se uhvati Mladić pa će onda unatrag da se utvrdi ko mu je obezbeđivao uslove za boravak tamo gde je boravio umesto da se koriste dosadašnji tragovi i da se utvrdi da li neki od tih ljudi i dalje funkcionišu kao Mladićevo obezbeđenje».

Vera Marković smatra da Državna zajednica još uvijek pomaže vojsku Republike Srpske iako o tome postoje suprotne izjave srbijanskih zvaničnika:

«Najnoviji podaci o dodeli stanova pokazuju da stanove dobijaju i oni koji se vode kao komandanti ili visoki funkcioneri Vojske Republike Srpske. To je veliki problem i u procesu koji se vodi sa BiH oko nadoknade ratne štete, a isto tako što se tiče vjerodostojnosti izjava Koštunice sa početka 2001. godine, da te saradnje više nema i čitavog niza kasnijih izjava».

Što se tiče dodjele stana haškom osuđeniku, generalu Radoslavu Krstiću, Markovićeva kaže da ako je čak rješenje napisano prije pet godina ono bi se moralo sada poništiti, s obzirom da je on osuđen za najteži ratni zločin.