1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pokušaj namjerne destabilizacije BiH?

„Miniranje“ Reformske agende od strane Republike Srpske očekivani je potez, stav je analitičara. Nespremnost da se uhvate u koštac sa reformama odlika je bh. političara.

Reformska agenda nije potpisana i za to teret nose isključivo predstavnici vlasti u Republici Srpskoj. Odbijanje potpisivanja nečega što je samo prije nekoliko sedmica utvrđeno na sastanku na Jahorini, između predstavnika svih vlada u BiH, samo pokazuje da neko očigledno želi produbljivanje krize u ovoj zemlji. Međutim, u Vladi RS odbijaju svaku osudu u smislu namjerne opstrukcije sprovođenja reformi, objašnjavajući da u agendi koju je trebalo potpisati nisu uvršteni interesi Republike Srpske.

Alibi za dobijanje novca od finansijskih institucija

„Ono što nam nedostaje je taj sastanak sa finansijskim organizacijama kao što su MMF i Svjetska banka i da vidimo tačna opredjeljenja. Onda možemo da kažemo da su se stekli uslovi da potpišemo jedan takav dokument“, rekla je premijerka Željka Cvijanović napominjući da su nadležna ministarstva uputila svoje zahtjeve Savjetu ministara BiH.

U principu razlozi su manje-više jasni a na prvom mjestu je novac, smatraju u opoziciji u RS, koja je dio vlasti na državnom nivou. Vlada RS, kaže Branislav Borenović iz PDP-a ucjenjuje većinu u Parlamentu BiH kako bi dokumenti koji definišu novo zaduženje od 35 miliona dobili potrebnu podršku.

„Željka Cvijanović i Vlada RS uslovljavaju potpisivanje ovog dokumenta i zahtjevom za povećanjem stope PDV-a, što je nedopustivo i predstavlja dodatni udar na džepove građana. Dakle postoje ozbiljna uslovljavanja koja su dovela do nepotpisivanja ovog seta mjera i ako je tačno da Vlada RS ne želi da odustane od toga, onda je to loša poruka za građane“, kaže Borenović napominjući da su na ovaj način blokirani svi dalji reformski procesi u BiH.

Bosnien und Herzegowina Zeljka Cvijanovic und Milorad Dodik

Željka Cvijanović i Milorad Dodik

Dodik nije ni vidio agendu

Da je agenda dodatno posvađala vlast i opziciju u RS potvrđuje i izjava zamjenika predsjedavajućeg Parlamenta BiH Mladena Bosića, koji ovakav potez vlasti u RS vidi kao pokušaj destabilizacije stanja u BiH: „Vlada RS pokušava na ovaj način da očajnički izvuče neka sredstva kao motivaciju da potpiše reformsku agendu. Ovo je neodgovorno ponašanje Vlade RS“.

Reformska agenda je ustvari nastavak ranije potpisane Izjave o opredjeljenosti za sprovođenje reformi svih lidera parlamentarnih stranaka u BiH. U toj izjavi svi su obavezali na sprovođenje ekonomsko-socijalih reformi i jačanje vladavine prava umjesto dosadašnjih političkih uslova poput sprovođenja presude Sejdić-Finci. Te obaveza pretočene su u konkretne zadatke poput reforme javne uprave ali i borbu protiv kriminala i korupcije. Ono što je zasmetalo lideru SNSD-a Miloradu Dodiku, koji je stavio veto na potpisivanje agende, je navodno opredjeljenje za privatizaciju elektroenergetskog sektora, što je kaže Dodik neprihvatljivo: „Zašto tolika brzina, znate li vi šta znači privatizacija elektroenergetskog sektora. Znate li koliko treba da se radi u javnosti, u struci da bi donijeli takvu jednu odluku; a oni hoće da nas, na bazi brzog potpisivanja, uvuku u taj proces. Nikakvo potpisivanje se neće desiti“, kaže Dodik navodeći da reformsku agendu nije ni vidio, te da je kako je rekao, „jadna ona zemlja u kojoj sve reforme rade stranci“.

Nema istinske spremnosti

Politički direktori Upravnog odbora Savjeta za provođenje mira su u posljednjem kominikeu još jednom potvrdili čvrsto opredjeljenje za stabilnu, bezbjednu i prosperitetnu BiH. U zvaničnom saopštenju je pozdravljeno stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između BiH i EU, te pozvani nadležni organi vlasti i institucije da pokažu potrebnu političku volju za definisanje i provođenje plana reformi kojima će se rješavati pitanja koja se direktno odnose na građane, a posebno socio-ekonomsku situaciju, vladavinu prava i javnu upravu.

„Reformska agenda nažalost nije potpisana što je za sve nas veliko razočaranje. Teme kojima bi se ona trebala baviti ostaju na devnom redu. Ta agenda neće nestati. A što se tiče privatizacije elektroenergetskog sektora... jedna privatizacija u RS je bila uspješna, riječ je o tamošnjem telekom operateru koji dobro posluje“, rekao je visoki predstavnik u BiH Valentin Incko.

Ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak kaže da BiH propušta veliku šansu jer joj joj je data prilika da nezavisno sprovodi ekonomske reforme bez političkog uslovaljavanja: „Rečeno je da nema promjene Dejtona, da nema izmjene Ustava, uvažene su institucije BiH ali i vrlo direktno i javno i institucije RS i Federacije BiH. Sada treba svako da radi svoj posao odnosno da te kompetencije koje imaju i državni i entitetski nivoi, koriste za dobrobit građana“.

Stručna javnost smatra da je ovo samo pokazatelj da u BiH još nema spemnosti da se sprovode ovako krupne reforme. Profesor na Fakultetu političkih nauka Miloš Šolaja kaže da je neophodan opšti konsenzus kako bi se reforme sprovele: „Naša politička klasa nema mnogo volje da povede BiH ka EU. U suštini siječe gradnu na kojoj sjedi i na kojoj dobro živi“.

Philip Hammond und Frank-Walter Steinmeier PK in Sarajevo 16.01.2015

Filip Hamond i Frank-Valter Štajnamajer ujanuaru sa bh političarima u Sarajevu u januaru ove godine.

Ovu Vladu poslati u političku prošlost

Reakcija Vlade RS, odnosno nepotpisivanje agende vidi se u nekim krugovima i kao pokušaj namjerene destabilizacije prilika u BiH, s obzirom da takvo stanje nekim političkim strujama odgovara. Ukoliko bi prihvatili reforme to bi značilo odustajanje od dosadašnjih retrogradnih politika koje su ih držale na vlasti prethodnih godina.

„Jedini način da SNSD i vrh ove partije opstane je da se drži neka vrsta stalne političke tenzije i sukobljavanja i na taj način se pokušavaju održati na vlasti dodatnih nekoliko mjeseci, što mislim da je samo prolongiranje i izbjegavanje neizbježnog. A to je da Vladu koja je dovela do svega ovoga treba što prije zamijeniti i poslati je u političku prošlost“, zaključuje Branislav Borenović.

Preporuka redakcije