1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Panorama

Pogodak u promašaj

Sarajlije se ovih dana susreću s pitalicom: pogodi koji ima curu. Pitalica se odnosi na dvije slike istog mladića u majici kratkih rukava, različite samo utoliko što jednu krase fotošopirane mokre fleke ispod pazuha.

Slike zauzimaju polovinu reklamnog plakata. Na drugoj polovini je slika kineskog klima-uređaja Gree, čiji je distributer firma Deltron iz Splita.

Logika reklame nije ova: curu ima oznojeni, student, bez love za fakultet a kamoli za klima-uređaj, što mu nije smetalo da se oznoji pomažući ljudima koji su u poplavama ostali bez svega. Ne, nego je logika reklame ova: curi ima ovaj neoznojeni. Zašto? Zato što se ne znoji. Zašto se ne znoji? Zato što ima klimu. Ergo? Ko želi da ima curu, ne smije imati fleke ispod pazuha, a ko ne želi fleke ispod pazuha, treba nabaviti klima-uređaj. Prosto ko pasulj. I jednako smrdljivo, kad se provari.

Prevedena na bosanski, ova duhovita pitalica poručuje: kara ko ima para. Ona pretpostavlja da se cure pale isključivo na spermu s mirisom novca.

Bilo bi strašno da je tako, i ne samo iz perspektive kokuzanera, jer bi se sva raskoš erotizma svela na transakcijsko poslovanje. Svako ko je barem jednom u životu bio zaljubljen morao bi tada sebi priznati da se pretvarao, i da je glumio očaranost drugom osobom imajući samo u vidu neku računicu, nešto prevodivo u procente i decimale.

Ova reklama, daleko odvratnija nego što bi najmokriji i najsmrdljiviji pazuh ikada mogao biti, nije nažalost presedan u nastojanjima marketinške industrije da popuni rupe u crkvenim zakonima glede ljudske seksualnosti. Nije više dovoljno propisivati ko s kim kada i kako smije biti, nego sada i to malo slobodnog prostora treba ispuniti zahtjevima protiv znoja, dlaka, peruti, sala i celulita. Besplatan seks je sve skuplja investicija.

Ako ni zbog čega drugog, seksualno vaspitanje i obrazovanje trebao bi uvesti u škole kao časove odbrane i zaštite mladog čovjeka od ataka na njegovo biće izloženo zajedničkom zločinačkom poduhvatu religije i konzumerizma. Ali baš zbog toga ono se ne uvodi: jer bi mlad čovjek oslobođen odgojem usađenih kompleksa o vlastitom tijelu posumnjao u mnoge svete i neupitne istine. U dva poteza shvatio bi, naprimjer, da ništa u seksu nije toliko protivprirodno kao brak definiran referendumom.

U međuvremenu, bilo bi razumno i pošteno usvojiti pretpostavku da roba ne može biti kvalitenija od svoje reklame. Tako bi komunikacija u svijetu advertajzinga postala dvosmjerna. Loša kampanja pokazala bi se lošom čak i ako svi o njoj govore, prosto zato što ljudi ne bi kupovali proizvode koji tuknu po smeću.