1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

Poboljšanje povezanosti, privlačnosti i konkurentnosti

Jačanje ekonomije i socijalnog razvoja, ali i brža integracija Zapadnog Balkana ciljevi su nove evropske Strategije za Jadransko-jonski region. „Zajednički rad na zajedničkim prioritetima put je za brži napredak.“

default

Maria Demanaki i Johanes Han

Evropska komisija predstavila je novu evropsku strategiju namijenjenu razvoju Jadransko jonskog regiona. U pitanju je treća evropska makro-regionalna strategija (poslije Dunavske i Baltičke) čiji je cilj da se zemlje definisane, na prvom mjestu, ali ne i isključivo, basenom Jadranskog i Jonskog mora bolje povežu i bliže sarađuju u oblasti transporta, energetike, turizma, zaštite životne sredine i promocije pomorske privrede. Jadransko-jonska inicijativa trenutno okuplja osam zemalja regiona od kojih su četiri članice EU (Grčka, Italija, Slovenija i Hrvatska) i četri zemlje Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija).

Najavljujući da bi do kraja 2014. godine Savjet EU trebalo da odobri program strategije, kako bi se odmah krenulo u njegovu realizaciju, komesar za regionalnu saradnju EU, Johanes Han je izjavio: „Države koje su uključene u Jadransko-jonsku strategiju trebalo bi da se ugledaju na već funkcionalne strategije za Dunavski i Baltički region, što se prije svega odnosi na fokusiranje na nekoliko prioriteta uz snažno političko vođstvo kako bi se pokazali rezultati. Istovremeno, saradnja država članica EU i susjednih nečlanica mogla bi da igra i značajnu ulogu u integracionom putu Zapadnog Balkana u EU“.

Nordkorea Bildergalerie Nojok-tong Fischer Angeln

Fokus na morski biodiverzitet

Komesar Han je za Jadransko-jonski region, koji, za sada, obuhvata osam država sa 70 miliona stanovnika, predstavio program koji se zasniva na četiri tačke. Prva je tzv „plavi rast“, koji obuhvata promociju održivog ribolova i pomorskog privrednog rasta i za čiju su koordinacuj zadužene Grčka i Crna Gora. Prioritet je zatim stavljen na povezivanje regiona u oblasti transporta i energetike, na čijoj koordinaciji bi trebalo da rade Italija i Srbija. Tu je i pitanje kvaliteta životne sredine, koje se fokusira na morski i kopneni biodiverzitet i borbu protiv zagađenja mora, što je pod koordinacijom Slovenije i BiH. Četvrta tačka evropske strategije za Jadransko-jonski region odnosi se na održiv turizam, na čemu bi u koordinaciji Hrvatske i Albanije, trebalo da se radi na jačanju turističkog potencijala regiona, kroz inovacije, jačanje turističkih kompanija i otvaranja novih radnih mjesta u ovoj oblasti.

Regionalni pristup za lakše rješavanje problema

Povodom izrade evropske Strategije za Jadransko-jonski redion u Briselu naglašavaju da se ova oblast suočava sa mnogobrojnim izazovima koje će „lakše riješiti zajedno nego na nacionalnom ili loklanom nivou“. Ukazuje se tako na probleme socijalno ekonomskih razlika u regionu, propusta u oblasti transporta, kako kopnenog, tako i vazdušnog i pomorskog. Navodi se dalje i neodrživost sektora ribolova, opasnost od zagađenja mora, neadekvatna povezanost energetskih mreža, ali i nedovoljni administrativni kapaciteti u regionu. Pored izazova i problema, EU ukazuje i na „obećavajuće mogućnosti“ regiona, među kojima se prepoznaju prirodne ljepote, bogato kulturno i istorijsko nasljeđe što je veliki potencijal za održiv, odgovoran i raznolik turizam.

„Prekomjerni ribolov, zagađenje, saobraćajne gužve, transportne veze i sezonski turizam nisu problemi specifični za samo jednu zemlju. Jedini smisleni način da se oni prevaziđu jeste ujedinjen pristup. Budući da mnoge od navedenih oblasti imaju potencijal rasta, Jadransko-jonska strategija može pomoći i pokretanju regiona iz krize i povratku privrednom rastu“, poručila je evropska komesarka za pomorstvo i ribolov, Marija Demanaki.

U Evropskoj komisiji naglašavaju da je primarni cilj ove strategije upravo promocija održive ekonomske i društvene dobiti u regionu zasnovane na poboljšanju povezanosti, privlačnosti i konkurentnosti , uz očuvanje prirodne sredine i zdravih morskih i priobalnih ekosistema, kao i bolja integracija Zapadnog Balkana u EU. Novac za projekete trebalo bi da bude obezbijeđen kroz evropske Strukturne i Investicione fondove, kao i fondove Pretpristupne pomoći ( IPA). U Briselu naglašavju da je EU u poziciji da pomogne i koordiniše saradnju u početnoj fazi primjene Strategije, ali da će na zemljama članicama Jadransko-jonske inicijative biti da pokažu liderstvo i rezultate u ostvarivanju dogovorenih projekata.