Pobjeda „ostalih“ u BiH?

„Presuda se mora provesti. BiH je obavezna ispoštovati odluku Evropskog suda“, uporno ponavlja ovih dana evropski diplomata, podsjećajući da se nikada u istoriji tog suda nije dogodilo da bilo koja zemlja ne ispoštuje i ne provede njegovu odluku.

U decembru 2009. godine Evropski sud za ljudska prava u Strasbourgu osudio je diskriminatorne odredbe Ustava BiH, koje onemogućavaju Rome i Jevreje, i ostale pripadnike manjina, da se kandiduju na izborima za Dom naroda Parlamenta BiH i Predsjedništvo države. Podnosioci tužbe protiv države BiH, bili su Dervo Sejdić Rom i Jakob Finci Jevrej. Sud je utvrdio da je ovakvim odredbama Ustava BiH, povrijeđen član 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Vlasti u BiH imaju samo šest mjeseci roka od pravosnažnosti presude, da usklade Ustav i zakonodavstvo ove zemlje, sa odredbama Evropskog suda za ljudska prava.

Ko su ostali?

Kako ne pripadaju tzv. konstitutivnim narodima, Hrvatima, Bošnjacima ili Srbima, Finci i Sejdić su u onom 'toru' na kojem piše – ostali. Šta ova odluka Suda iz Strasbourga znači za njih i sve ostale? I ko su, zapravo, ostali? Da li je pobjeda ovog dvojca „pucanj u prazno“? O tome, ali i o drugim aspektima ove značajne presude i njenim mogućim implikacijama na bh. društvo, razgovarano je na javnoj tribini u sarajevskom Mediacentru, a učesnici su bili: Dervo Sejdić, jedan od podnosilaca tužbe, Zarije Seizović, profesor na FPN-u u Sarajevu, Jasna Bakšić-Muftić, profesorka na Pravnom fakultetu u Sarajevu i Aleksandar Trifunović, urednik web portala 'BUKA' iz Banjaluke. Moderator je bila Slobodanka Dekić.

„Šta me motivisalo da podnesem tužbu protiv BiH?“ zapitao se na početku svog izlaganja Dervo Sejdić. „Motivisala me, jednostavno, ta neravnopravnost koju sam osjećao dugi niz godina kroz cijeli moj život. Čitajući naše dokumente, Ustav i Izborni zakon, shvatio sam da postoji veliki raskorak između ljudskih prava kakve proklamuju i ljudskih prava kakva bi trebala biti“, rekao je Sejdić i dodao kako je napokon, nakon 50 godina života shvatio da može da kaže ono što misli, a da za to ne bude strpan u zatvor.

„Kada sam podnio tužbu protiv BiH, mnogi moji sunarodnjaci su mi rekli: 'Dervo, ti ćeš morati bježati iz Bosne, ili da izbjegneš zatvor ili da te ne likvidiraju!' Rekao sam da sam tako odlučio, jer želim živjeti kao čovjek, jednak sa svim drugim ljudima svijeta i moje BiH. Čitajući Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, vidio sam da svaki čovjek ima pravo da bude biran i da bira“, rekao je Sejdić i naglasio kako se on neće nikada kandidovati za Predsjedništvo ili Parlament BiH, jer 'nema te kapacitete', ali se bori za prava onih koji bi možda, htjeli, a pripadaju nekom od manjinskih naroda.

BiH – zemlja bez stida i srama

Zarije Seizović je rekao da bi u svakoj ozbiljnoj zemlji ovakva presuda bila svojevrsna sramota za državno-pravni i političko-pravni ustroj i za političare sa visokim platama i honorarima. „Ali, za zemlju kakva je danas BiH, u kojoj nema odgovornosti, osim one krivično-pravne, kad vas osude i strpaju u zatvor, ovo se, baš kao i odluke ombudsmena, uzima u nekom prilično marginalizovanom smislu. Ne samo da smo zemlja u kojoj nema političke odgovornosti, nego nema ni stida, ni srama.

Nema nikoga da kaže: 'Ljudi, znate šta, ova presuda je vrlo ozbiljna i može imati ozbiljne reperkusije po naš evropski put, šta god to značilo!' Ja pozdravljam ovu presudu Evropskog suda za ljudska prava i radujem joj se akademski i profesionalno“, rekao je Seizović i naveo podatak da skoro 500 hiljada ljudi u BiH koristi ustavno i konvencijsko pravo da se nikako ne deklarira, odnosno, koristi pravo nacionalnog nepripadanja. „To su prije svega djeca iz nacionalno mješovitih brakova, a ima i onih koji to pravo koriste možda i radi srama, zbog ove pseudo-plemenske podjele koja je ozakonjena u BiH“, rekao je na kraju Seizović.

Profesorka Pravnog fakulteta u Sarajevu Jasna Bakšić-Muftić je istakla da je odluka Suda u Strasbourgu potpuno logična i očekivana. „Na tu anomaliju u Ustavu BiH i Izbornom zakonu, ukazivalo se od samog potpisivanja Dejtonskog sporazuma, jer je u aneksu 4. Ustava, bila institucionalno ugrađena diskriminacija“, rekla je Bakšić-Muftić i postavila nekoliko bitnih pitanja: „Na koji način se može ograničavati uživanje ljudskih prava? Na koji način je uopšte došlo do toga da BiH tako dugo zadrži ovaj diskriminatorski model?“ Profesorka se na kraju zapitala i postoji li uopšte, model demokratskog društva koji ograničava puno aktivno i pasivno pravo i punu partcipaciju u političkom životu.

Da li će odluka Suda biti provedena ili neće?

Gost iz Banjaluke, Aleksandar Trifunović, nije krio svoju skepsu u vezi sa presudom Evropskog suda za ljudska prava. „Ne bih volio da zvučim kao neki partibrejker ovdje, ali, u suštini, svaki višak prava u BiH me čini jako ljutim. Imali smo situaciju kada žene nisu bile zastupljene u političkom životu, a onda je donesena odluka da se stave na izborne liste. Da li je to donijelo ikakav napredak u bh. društvu? Ja mislim da nije“, rekao je Trifunović i istakao da bi on lično volio da u BiH ispred etniciteta ide prvo - čovjek.

„Kod nas, ispred svega ide Srbin, Bošnjak i Hrvat, zato što mali broj onih koji ih predstavljaju, žive fenomenalno. Njima ne treba nikakav Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Hoće li ih neko uplašiti ovom presudom? Neće! Njih uopšte ne zanima mogućnost da mi postanemo dio Evropske unije, jer bi u tom slučaju svi oni završili u zatvoru“, rekao je Trifunović, prilično pesimistično završavajući i svoje izlaganje: „Čestitam na tužbi, ali se bojim da je to uzaludan trud. To je dirljivo, ali u ovoj zemlji to ne znači ništa!“

Diskusija koja se potom razvila bila je na tragu pitanja 'hoće li odluka Suda biti provedena ili neće?'. Bilo je i optimističnih i pesimističnih tonova, a Dervo Sejdić je najavio novu tužbu protiv države BiH, ukoliko presuda ne bude provedena.

Autorka: Ljiljana Pirolić

Odgovorni urednik: M.Smajić