1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

Počelo prvo sarajevsko suđenje za genocid u Srebrenici

U Sarajevu je počelo prvo suđenje za zločin genocida u Srebrenici i to jedanaestorici bivših policajaca Republike Srpske. Optuženi su za likvidaciju više od hiljadu Bošnjaka u regionu Srebrenice.

Samo u Kravicama pored Srebrenice ubijeno je više od hiljadu Bošnjaka

Samo u Kravicama pored Srebrenice ubijeno je više od hiljadu Bošnjaka

Da će odjeljenje suda BiH za ratne zločine imati itekako složen posao pokazuje i sudski proces jedanaestorici bivših policajaca iz Republike Srpske optuženih za zločin u Kravicama kod Srebrenice. Optuženi su da su 13. jula 1995. godine u Kravicama sudjelovali u egzekuciji više od 1.000 Bošnjaka iz nekadašnje zaštićene zone UN - a. O ovom procesu Zumra Šehomerović iz udruženja "Majke enklava Srebrenica i Žepa" kaže: "Stav Udruženja 'Majke enklava Srebrenica i Žepa' je da se optuženi ratni zločinci osude za ono što su učinili. Nemam nikakvog dvoumljenja o tome da oni ne bi trebali biti osuđeni.".

Za zločin genocida u skladištu zemljoradničke zadruge u Kravicama državni sud za ratne zločine optužio je 11 bosanskih Srba. Deset osoba se nalazi u pritvoru, osim Milovana Matića. Ove bivše policijske službenike u Republici Srpskoj uhapsili su prošle godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova RS - a. Danas, pred državnim sudom odbili su se izjasniti jesu li krivi za ovaj zločin. Kažu da im optužnica nije jasna, da nije napisana na srpskom jeziku, te da nisu imali mogućnosti da je dobro prouče na audio i video - uređajima. Samo dvojica od optuženih, Brano Džinić i Velibor Maksimović, izjasnili su se da nisu krivi. Međutim, sud je ocijenio da su se i ostali optuženici zapravo izjasnili da nisu krivi za genocid u Srebrenici.

Suđenje jedanaestorici policajaca nastavlja se 10. februara, a Zumra Šehomerović kaže da porodice žrtava imaju puno povjerenje u sud u Sarajevu, možda i veće nego u haaški: "Mi imamo povjerenje u sudove, a tako isto treba da steknemo povjerenje i u Državni sud BiH, jer je to naš sud, koji je možda bolje upućen u situaciju i u sve činjenice koje su se desile na ovim prostorima.".

Haaški sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji zatvara svoja vrata najkasnije 2010. godine, ali ne prije nego što se pred njim ne nađu i dvojica najodgovornijih za ratne zločine u BiH, dr. Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. To znači da će državni sud BiH suditi velikom broju počinilaca ratnih zločina, čak i u narednih nekoliko decenija. Današnje izjašnjavanje o krivici 11 bivših policajaca iz Republike Srpske za genocid u Srebrenici pokazuje da to neće biti nimalo jednostavan posao.