Početak nove runde pregovora o statusu Kosova u Londonu

Pregovori o statusu Kosova, koji su danas počeli u Londonu, posljednja su šansa za dogovor kosovskih Albanaca i Srba, smatra njemački ambasador u Velikoj Britaniji i predstavnik Evropske Unije u kosovskoj trojci Wolfgang Ischinger. Generalni sekretar UN-a Ban Ki Moon do 10-tog decembra očekuje rezultate. Rusija, kao saveznik Srbije je prethodno u Vijeću sigurnosti UN-a spriječila donošenje, više puta korigirane rezolucije o statusu Kosova. Rusija i Srbija odbijaju nezavisnost Kosova, na čijoj teritoriji živi više od 90% albanskog stanovništva. Evropska Unija i Sjedinjene Države, za razliku od Rusije, podržavaju plan Martija Ahtisarija, koji predvidja nezavisnost Kosova, koju bi nadgledala Evropska Unija. Ova provincija je od 1999-te pod upravom UN-a. Trenutno se tamo nalazi i 17.000 vojnika NATO-saveza. Uprkos pristajanja na Ahtisarijev plan ni 27 zemalja, članica Evropske Unije nemaju isto mišljenje u pogledu Kosova i podijeljene su u dva tabora. Jedan traži brzu nezavisnost Kosova, drugi tabor ima razumijevanja sa stavove Srbije, posebno Španija i Slovačka, koje se i u svojim zemljama pribojavaju separatističkih tendencija. Medju narodom i političarima na Kosovu raste nestrpljenje. Albanac Bekim Krasnići iz Koosvog polja pojašnjava:

« Sve što Evropljani rade je provokacija. Jednog dana ljudima će sve to postati previše i eksplodiraće. Nešto drugo ne možete ni očekivati. Mi samo hoćemo slobodu. To, što zaslužuje da ima svaki čovjek. Samo želimo biti slobodni. Ako nam ne daju našu slobodu, sami ćemo je proglasiti.»

Vlada na Kosovu više puta je zaprijetila da će jednostrano proglasiti nezavisnost. Evropska Unija odbacuje ovaj korak. Amerikanci su takodjer obećali da još neće priznati nezavisnost Kosova, barem ne u narednih 120 dana, koliko bi trebali trajati pregovori. Srbin sa Kosova Boban Todorović kaže da će, ukoliko dodje do proglašenja nezavisnosti, svi Srbi morati pobjeći sa Kosova:

«Pregovori su samo pomjereni. Ali scenario je već napravljen. Kada dodje do nezavisnosti, mi Srbi moraćemo napustiti Kosovo.»

Ukoliko Albanci ipak proglase nezavisnost Kosova, neke članice Evropske Unije sigurno će priznati Kosovo. Druge neće. Ovu podjela medjutim Evropska Unija želi izbjeći. Nejasno je i kakva će biti sudbina zaštitnih trupa NATO saveza za Kosovo. Tim prije što se očekuju nemiri i nasilje, kakvo je izbilo i 2003-e godine. Slovenački ministar vansjkih poslova Dimitrij Rupel preuzima 1 januara 2008-e predsjedavanje Evropskom Unijom. On se nada da će Srbiju moći ubijediti da pruži ustupke Kosovu a da zauzvrat dobije garancije za učlanjenje u Evropsku Uniju.