1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

Ostaje li gas političko oružje?

Zbog aktuelnih sankcija protiv Rusije ova zemlja je kao protumjere ograničila određene uvoze. Ruski gas pak i dalje nesmetano teče. No, dotok bi mogao biti i obustavljen. Prijeti li Evropi hladna zima?

Sankcije Zapada ostavljaju jasne tragove u Rusiji. Njena privreda će stoga u 2015., u odnosu na prognoze, doseći tek polovičan rast. Umjesto očekivana dva biće zabilježen tek jedan procenat rasta. To je početkom ove sedmice objavilo Ministarstvo privrede Rusije. Razlog su posljedice ukrajinske krize. I Rusija je, uvođenjem protivmjera, reagovala na sankcije. Zapadni poljoprivredni proizvodi ne mogu se uvoziti u Rusiju.

Evropa treba ruski gas

Mnogo osjetljivije za Zapad će biti ako se one odraze na ruski gas. U reakciji na kaznene mjere Zapada rusko Ministarstvo vanjskih poslova je saopštilo da su sankcije bile "nepromišljen i neodgovoran korak“ i da će neminovno dovesti do „povećanja cijena na evropskom energetskom tržištu“.

Za razliku od Amerike, koja, zahvaljujući frackingu, nije zavisna od uvoza gasa, Evropljani su itekako zavisni od dotoka ruskog gasa. Samo u Njemačku dolazi 38 procenata potrebnog gasa iz Rusije, a neke istočnoevropske zemlje su čak stoprocentno zavisne od Rusije.

Zamjenu nije lako naći

Brige oko ruskog gasa u srijedu (27.8.2014.) podgrijao je ukrajinski premijer Arsenij Jazenjuk. On je ustvrdio da ima saznanja o planovima da će Rusija Evropi tokom zime zavrnuti plinske ventile. Propaganda ili istina? Ruski ministar energije Aleksandar Novak demantovao je te tvrdnje.

Uprkos toj velikoj zavisnosti, Evropljani se mogu opustiti. Skladišta gasa u cijeloj Evropi su 86% puna

Uprkos toj velikoj zavisnosti, Evropljani se mogu opustiti. Skladišta gasa u cijeloj Evropi su 86% puna

Šta će se pak desiti ako Rusija uistinu zaustavi dotok gasa?

"Kratkoročno bi bilo veoma teško naći alternativu za ovako velike količine gasa“, rekao je za DW Kurt Oswald, energetski ekspert konsultantske firme A.T. Kearney. Iz Norveške i Nizozemske bi se moglo uvesti više gasa, ali ne toliko da bi se time mogao nadoknaditi nestanak ruskog gasa. Ni sa tečnim gasom (LNG) ne bi se mogao prevazići taj problem. Iako u Evropi postoji infrastruktura za uvođenje tečnog gasa i postojeći terminali rade sa tek 30% kapaciteta „trenutno je, u okviru važećih tržišnih uslova, ta zamjena faktički nemoguća“, kaže Oswald. Cijene bi, kaže, bile previsoke i LNG-a ne bi bilo dovoljno na svjetskom tržištu. Tako je Evropa, dodao je, "srednjoročno, tokom narednih tri do pet godina, još relativno zavisna od Rusije“.

Puna skladišta i dugoročni ugovori

Uprkos toj velikoj zavisnosti, Evropljani se mogu opustiti. Skladišta gasa u cijeloj Evropi su 86 posto napunjena. To bi čak bilo dostatno preko zime i u slučaju da Rusija obustavi isporuku.

I iz energetskog koncerna Eon stižu umirujući tonovi. Isporuke gasa iz Rusije su najvećim dijelom u dugoročnim ugovorima vezani za fiksne cijene, istakao je prvi čovjek Eon-a Johannes Teyssen. On je siguran da se ugovorima utvrđene cijene neće mijenjati, jer one nisu utvrđene jednostrano prema bilo kakvim „političkim kriterijima“. "Poskupljenja su moguća samo u slučaju potpisivanja novih ugovora“, saopštilo je početkom avgusta Ministarstvo privrede Njemačke. Nema straha od problema sa isporukom gasa, ali se ti problemi moraju imati u vidu.

Stručnjasi smatraju da Rusija neće obustaviti isporuku energenata za zemlje zapadne Evrope i zbog Toga što oko 60% njenih prihoda dolazi od prodaje gasa, nafte i uglja

Stručnjasi smatraju da Rusija neće obustaviti isporuku energenata za zemlje zapadne Evrope i zbog Toga što oko 60% njenih prihoda dolazi od prodaje gasa, nafte i uglja

I Rusija zavisi od izvoza gasa

Čisto sa istorijskog stanovišta, Kurt Oswald ne vjeruje da će Rusija prekršiti ugovore. Već četiri decenije ruski plin dolazi na Zapad. Rusija se od prvih ugovora o isporuci gasa Evropi držala pravila, kaže Oswald i dodaje: "Ne bih polazio od toga da će Rusija riskirati svoj imidž dobrog i pouzdanog dobavljača.“

Posebno što prihod od izvoza ovog energenta predstavlja jedan veliki dio državnog budžeta. "Rusija je jako zavisna od isporuke energenata Evropi“, trvdi Claudia Kemfert, ekspertica za energiju u Njemačkom institutu za privredna istraživanja (DIW). "60 procenata prihoda Rusije dolazi od prodaje nafte, gasa i uglja, a veliki dio toga se osigurava kroz poslovanje sa Evropom“, ističe Kemfert.

Problemi Rusije i Ukrajine

Mnogo veća je opasnost da Ukrajina više neće dobijati gas, smatra Kurt Oswald iz A.T. Kearneya. Ukrajinci su bili primorani da uzimaju za sebe dio gasa koji treba biti isporučen Evropi. To bi efekat bio sličan obustavi isporuke gasa za Evropu jer bi, naime, znatno manje gasa iz Rusije dolazilo u Evropu.

Izgradnjom gasovoda Južni tok još više će se smanjiti energetska zavisnot Evrope

Izgradnjom gasovoda Južni tok još više će se smanjiti energetska zavisnot Evrope

Od 2006 je Rusija dva puta zavrtala gasne slavine Ukrajini. Razlog je bio sukob oko uslova tranzita i cijena, optužbe za krađu gasa, te dugovi Ukrajine, koja je, s druge strane, prijetila obustavom tranzita nafte i gasa ka Evropi.

Ruski gasovodi momentalno ne mogu zaobići Ukrajinu. Tek sa izgradnjom Južnog toka, uz Sjeverni tok, bi se moglo isporučivati oko 110 milijardi kubnih metara ovog energenta. Trenutno se u prosjeku Evropi isporučuje oko 140 milijardi kubika gasa, pojašnjava Kurt Oswald. No, to je tek budućnost, kaže on.

Tako će komesar EU za energetiku Günther Oettinger i zbog vlastitih interesa u petak (29.8.2014.) ponovo posredovati između ove dvije zemlje. "Ukrajina nam je potrebna kao tranzitna zemlja ka zapadnoj Evropi, a i Ukrajini tokom zime treba gas. S obzirom na dolazak duge i hladne zime, potrebno je znati da Ukrajina ne posjeduje dostatne zalihe gasa i postoji opasnost od krađe gasa na putu od istočne ka zapadnoj Evropi, koji bi se jednostavno izgubio“,izjavio je Oettinger za ARD. On će se, rekao je, založiti za privremeno rješenje koje bi obavezalo sukobljene strane i važilo pola godine do donošenja presude Međunarodnog arbitražnog suda u Štokholmu.

Preporuka redakcije