1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Komentar

Oslobađanje Stanišića i Simatovića – (ne)prijatno iznenađenje u Srbiji

Oslobađajuća presuda haškog Tribunala Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju izazvala je zadovoljstvo u zvaničnim krugovima u Beogradu, ali i negativne reakcije nevladinog sektora u Srbiji.

Jovica Stanišić i Franko Simatović

Jovica Stanišić i Franko Simatović

Srpski premijer Ivica Dačić je u pisanoj izjavi pozdravio oslobađajuću presudu, i naveo da je ta presuda „od velikog značaja za Republiku Srbiju. Vlada Srbije se zalagala i zalaže se za fer suđenja pred Haškim tribunalom, jer je to jedini način da se utvrdi istina o zločinima i steknu uslovi za pomirenje i obezbjeđivanje trajnog mira i stabilnosti u regionu”, saopštio je Dačić. S druge strane, bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić je “zapanjena oslobađajućom presudom”, a tom presudom je iznenađena i predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko. To će, prema njenim riječima, “ići na ruku onima koji su tvrdili da Srbija nije bila u ratu”.

U BiH i Hrvatskoj bilo zločina

Oslobađajuće presude za Stanišića i Simatovića su veliko i neprijatno iznenađenje, ocjenjuje za DW Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije u Beogradu: “Radila sam u Helsinškom odboru tolike godine, čitala sam toliko knjiga o tome šta se dešavalo, živim u Srbiji i znam šta je Jedinica za specijalne operacije (JSO). Slušala sam toliko oštećenih koji su bježali iz Bosne i Hercegovine na sve strane, i prosto to mi je iznenađenje s tog aspekta. Ali, sa druge strane je u posljednjih godinu dana očito da su politički procesi u regionu, i želja zapadne međunarodne zajednice da se pomjeri dalje i stavi tačku na suočavanje sa prošlošću veoma vidljivi, tako da to iz tog ugla i nije toliko iznenađenje.”

Advokat i bivši koministar policije Božo Prelević smatra kako bi za političare u Srbiji bilo najbolje da ne likuju previše zbog ovih presuda, jer one svakako nisu dokaz da u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj nije bilo zločina, jer je to nesumnjivo dokazano: “Dakle, da li su oni krivi je jedna stvar, a da li su sud i Tužilaštvo imali dokaze za njihovu krivicu je potpuno druga stvar, i na osnovu toga se donosi odluka.”

Hag više nije antisrpski?

Jelena Milić ističe da, ako bi se tražilo nešto pozitivno u ovim presudama, to bi mogla biti činjenica da se sada izbija argument onima koji su sve vrijeme tvrdili da je Haški tribunal antisrpski sud:

Ivica Dačić

Dačić zadovoljan oslobađajućom presudom

“Ako uzmemo u obzir jučerašnje i prekjučerašnje presude u Hagu, kao i ove Stanišiću i Simatoviću, onda se zaista ti argumenti da je Hag antisrpski sud sada gube. To bi onda moglo dati jednu zdraviju atmosferu u trenutku kada Haški tribunal izrekne presude Mladiću i Karadžiću. Mislim da u Srbiji više nema legitimiteta za takve tvrdnje, i neka to bude, da tako kažem, korist od ove iznenađujuće oslobađajuće presude.”

Haški pobjednici i gubitnici

S obzirom da su Stanišić i Simatović bili optuženi za zločine počinjene u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, logično je da se u Srbiji prate i tamošnje reakcije na oslobađajuće presude. Aleksandra Bulatović, iz Centra za bezbjednosne studije, za DW kaže kako ipak misli da to neće ugroziti odnose i već uspostavljenu komunikaciju između Srbije i BiH i Hrvatske: “Ali sigurno će biti onih koji će komentarisati presudu u kontekstu pobjednika i gubitnika, kao i sve presude do sada. I znači voditi neku vrstu statistike koliko naših, koliko njihovih, šta sad to znači, šta bi trebalo da znači, i šta bi moglo da znači. Ali zaista ne očekujem pogoršanje odnosa niti neko stopiranje najavljenog povlačenja tužbi između Srbije i Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde.”

Jelena Milić kaže kako je teško da se na osnovu jedne ovakve presude amnestiraju srpske tajne službe za svoju ulogu u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Bezbjednosne službe su svakako imale ogromnu ulogu u podsticanju sukoba i sijanju straha tokom tih sukoba, ističe Milićeva. Božo Prelević smatra da ćemo morati puno da čekamo, i da je veliko pitanje da li ćemo ikada saznati tačnu istinu šta su radile vojne i civilne službe bezbjednosti tokom tih sukoba.

Autor: Ivica Petrović

Odgovorna urednica: Marina Martinović