1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Optužbe na račun srpske policije

Hjuman rajts voč optužuje policiju Srbije za loš odnos prema azilantima. To nije iznenađenje, ocjenjuju ljudi koji se u Srbiji bave migrantima i ukazuju da će država morati da se pozabavi svakim incidentom pojedinačno.

Organizacija Hjuman rajts voč (HRW) objavila je izvještaj u kojem su zabilježeni brojni slučajevi zlostavljanja i vrijeđanja migranata i potražilaca azila, iznude, prijetnje, uskraćivanje obaveznih specijalnih mjera zaštite djece bez pratnje, te vraćanje po kratkom postupku u Makedoniju. Neke porodice i djeca bez pratnje kažu da su bili odbijeni kada su pokušali da se registruju kao tražioci azila i da su spavali napolju, na ledenoj hladnoći, navodi se između ostalog u saopštenju HRW. Ta organizacija poziva vlasti Srbije da pruže zaštitu potražiocima azila i migrantima i da ne dozvole da policija vrši nasilje nad njima. Isto tako, od srpskih vlasti se traži da stanu na kraj policijskom zlostavljanju i zastrašivanju, i da odgovorne privedu pravdi.

Izvještaj nije iznenađenje

„U pitanju je veoma oštar izveštaj HRW, on ukazuje na brojne propuste, i kao takav se mora veoma ozbiljno shvatiti“, ističe za DW Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM). „Svaki konkretan incident na koji se ukazuje, i neke pojave sa kojima su se susretali azilanti, moraju biti istraženi. Mi moramo dobiti jasan odgovor nadležnog Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) da li postoje prijave ovakvih incidenata, i da li sada postoji neki sistem prevencije ovakvih kršenja koja su se dešavala“, navodi Antonijević.

„To je izvještaj o kome će se u narednom periodu vjerovatno dosta polemisati, kaže Milan Antonijević. „On stoga mora biti predstavljen ne samo srpskom MUP-u, već mora naići na jasne odgovore i u drugim državnim organima. Naročito je to bitno sada u procesu pregovora sa Evropskom unijom, jer u poglavljima koja je bave tim pitanjima, a riječ je o poglavlju 24, sva ta zapažanja će biti itekako korisna. Država će u tom smislu imati obavezu da odgovara o svakom incidentu ponaosob; dakle, da li su to neke pravilnosti koje postoje, da li su to bili izolovani slučajevi, da li je bilo prijava, da li je bilo reagovanja, i mislim da će što se azilanata tiče ovo vjerovatno biti jedna prekretnica što se tiče daljeg postupanja prema njima“, ocjenjuje Antonijević.

Flüchtlinge an der Grenze zwischen Serbien und Ungarn

Migranti u blizini Subotice u nadi da će se prelaskom granice domoći Evropske unije

„Mislim da je bitno reći da takve optužbe nisu iznenađenje“, dodaje Antonijević. „Organizacije koje se bave praćenjem azila i postupaka azila su ukazivale na to da postoje indicije da ovakve pojave postoje, ali niste imali konkretne ljude koji su željeli da svjedoče o tome. Ukoliko sada znači imate nekoga ko želi da svjedoči o tome vjerujem da će se na osnovu toga pokretati postupci, i da će to biti jasna poruka svima onima koji su zloupotrebljavali prava i svoja ovlašćenja, da će se protiv njih pokretati disciplinske i druge mjere“.

Pavle Kilibarda, istraživač međunarodnog prava iz Beogradskog centra za ljudska prava, u razgovoru za DW takođe navodi da taj izvještaj nije iznenađenje. „Mi smo stalno prisutni na terenu i često razgovaramo sa tražiocima azila, pošto im nudimo pravnu pomoć, i imali smo indikacija od mnogih ljudi sa kojima smo razgovarali da su bili žrtve takvog postupanja. O tome smo obaveštavali prije svega UNHCR, kao međunarodnu organizaciju koja se bavi zaštitom izbjeglica, i koji su više puta zbog toga apelovali na srpske državne organe, a mi smo o tome pisali i u svom godišnjem i kvartalnim izveštajima. Znači, nastojali smo da vlast i državne organe upoznamo sa tim problemima, međutim koliko je meni poznato nikakvog odgovora niti reakcije državnih organa i policije nije bilo na sve te primjedbe“, ističe Kilibarda.

Teško ustanoviti odgovornost policije

„Specifičan problem u ovom slučaju je što sami azilanti, koji su poprilično uplašeni, nisu baš spremni da se nose sa svim tim nevoljama“, napominje Kilibarda. „Jer, u principu tu bi trebalo pisati krivične prijave i tako dalje, a mnogi od njih nisu spremni na takav korak zbog straha od policije“, kaže Kilibarda. „S druge strane, kada god imate slučajeve da je policija umiješana u takve, ili slične slučajeve, imate situaciju da se susretnete sa nekim staklenim zidom i teško je ustanoviti odgovornost policije, bilo da se to dešava u zatvoru, ili na granici, pošto se oni susreću sa tražiocima azila, i teško je da se to procesuira i obavi istraga u takvim slučajevima“, navodi Kilibarda.

Muk državnih organa

„Državni organi su bili upozoravani na sve te indicije da se ovakve stvari dešavaju“, ističe Antonijević. „Ukazivali smo i na kršenja prava, i na sam tretman u centrima za azil. Na to je bilo određene reakcije, mediji su bili upoznati, ali sudeći po ovom najnovijem izveštaju HRW očigledno je da tu nije mnogo toga urađeno. Tu svakako postoji dijalog, ali ono što nam nedostaje to su postupci, i utvrđivanje pojedinačne odgovornosti onih pripadnika policije ukoliko se bilo šta od ovoga pokaže i dokaže kao tačno“, smatra Antonijević.

„Opšti utisak je da dok se ne donese novi zakon o azilu, koji je predviđen tek za kraj naredne godine, u Srbiji kao da ne postoji sistem azila“, skreće pažnju Pavle Kilibarda. „Mislim da će se tu vrlo malo toga promijeniti dok to ne bude moralo da se uradi, a opet više zbog samih evropskih integracija kao takvih a ne zbog izbjegličkog prava i poštovanja svega toga. Jednostavno, više da bi se poštovale obaveze vezane za evropske integracije“, kaže Kilibarda.

„Upravo zbog procesa evropskih integracija Srbije očekujem da će se ovaj izvještaj ozbiljno shvatiti“, napominje direktor YUCOM-a. „Očekujem da će i sama policija ispitati sve navode, i to je jedini način da se ovako nešto spriječi u budućnosti, da se pokaže ozbiljnost, i da se i pred EU i drugima pokaže da će se štititi prava građana koji koriste Srbiju kao teritoriju za prolazak“.

Preporuka redakcije