“Oko sokolovo” ili "Pametne lopte" ili pak ljudi?

Dvije posljednje greške dogodile su se nedavno. Najprije je sudija u meču Njemačka - Engleska propustio da prizna gol Frenka Lamparda, kada je lopta za dobrih pola metra prešla gol-liniju. Sutradan je sudija u utakmici između Argentine i Meksika priznao pogodak Karlosa Teveza iz debelog ofsajda.

Kao što je to bio slučaj i povodom ranijih sudijskih propusta, i ovoga puta zvaničnici FIFA-e su uputili izvinjenje zbog loših odluka arbitara na pomenutim utakmicama. Međutim, od izvinjenja, naravno, niko nema koristi. Ono samo izaziva nove reakcije.

„Reagovao sam kao i većina Engleza, ali i dobar dio njemačkih navijača. Odluka sudije dovela je u pitanje pobjedu Nijemaca“, kaže Pol Hokins, osnivač i predsjednik kompanije „Hokaj inovejšns“ (Hawk-Eye Inovations) iz Velike Britanije.

Dilemu rješava “Oko sokolovo”

Njegova kompanija je jedan od dva potencijalna kandidata čije bi tehnološko rješenje moglo da bude prihvaćeno u cilju otklanjanja pomenutih grešaka prilikom (pr)ocjenjivanja validnosti postignutog gola.

Sistem Hokaj ( “Hawk eye - oko sokolovo) već se uspješno primjenjuje u kriketu, tenisu, i u bilijaru. Zasniva se na principu brzih kamera koje prate loptu (lopticu) u vazduhu. Nadalje se kroz kompjutersku obradu kretanje lopte usporava i jasno prikazuje da li je, recimo, udarila u liniju ili je van polja. Kao što je to slučaj sa tenisom, u toku fudbalske utakmice treneri, igrači ili sudije mogli bi da „izazovu odluku“, odnosno pozovu „čelendž“, a dilemu bi potom rezriješilo „oko sokolovo“.

Igrom ironije, s obzirom na jedan od pomenutih mečeva, drugi sistem koji bi mogao da pruži podršku sudijama na utakmicama razvijen je u Njemačkoj. Nazvan je Vitrek (Witrack), a zasniva se na elektronskom čipu koji se ugrađuje u loptu (do sada je napravljena tzv. Adidasova inteligentna lopta). Osim ove kompanije, u konstrukciji su učestvovali i „Kairos tehnolodžis“ i Institut Frauenhofer.

Ovaj elektronski čip je pričvršćen u unutrašnjosti lopte tako da je otporan i na najjače udarce nogom. Naravno, osim lopte, i teren bi morao „na operaciju“. Naime, prostor oko gola bio bi obeležen magnetnim poljem kako bi kompjuterskom obradom jasno moglo da se registruje da li je lopta prešla liniju ili ne. Ovaj sistem bi u deliću sekunde poslao signal u slušalice sudije, koji bi potom lakše i sa sigurnošću doneo odluku.

Signal dostupan samo zvaničnicima

Oliver Braun, direktor marketinga kompanije „Kairos tehnolodžis“ kaže za Dojče vele da je njegova firma naporno radila kako bi ispunila četiri zahteva koje su Međunarodna fudbalska asocijacija i FIFA postavile još 2007. godine. Pre svega sistem mora da bude 100 odsto pouzdan, da bude vezan za gol-liniju, da postoji veza između sudije i sistema, i da je signal dostupan samo zvaničnicima konkretne utakmice.

„Bili smo veoma iznenađeni. Uložili smo milione evra u tehnologiju“, kaže Braun. „Potom su nam rekli da bi bilo dobro da se tako nešto i primjenjuje na utakmicama i da će po ispunjenju kriterijuma početi i sa primjenom. Jedini smo ispunili te zahtjeve.“

Braun dodaje i da je ovaj sistem već uspješno isproban na fudbalskim turnirima za mlađe kategorije u Peruu, kao i na FIFA Svjetskom klupskom prvenstvu u Japanu 2005. godine.

Treba da igraju, sude i kontrolišu ljudi

Ranije je prvi čovjek FIFE Sep Blater izjavio da je fudbal igra sa „ljudskim likom“ i da s toga ne bi trebalo da se oslanja na tehnologiju, već bi trebalo „da igraju, sude i kontrolišu ljudi“. Međutim, poslije velikog broja grešaka, Blater je promijenio mišljenje.

„Bilo bi neozbiljno ako ne otvorimo pitanje uvođenja tehnologije na gol-liniji“, rekao je nedavno Blater. O tome bi, kako je rekao, trebalo da se raspravlja već u Julu na sastanku u Velsu, poslije SP u Južnoj Africi.

„Mislim da bi nadležni za ovo pitanje trebalo jednostavno da odluče da li žele da sarađuju sa tehnologijom, razmišljajući o tome iz ugla morala. Neka onda testiraju bilo koji sistem. Ništa više nije potrebno da urade“, kaže osnivač kompanije „Hokaj“. Povrh svega, zaključuje Hokins, kao i u tenisu, različiti proizvodi mogu da budu manje ili više odgovarajući na različitim nivoima igre, ili na različitim stadionima.

Autori: Sajrus Farivar/ Relja Božić

Odg. urednik: Svetozar Savić