1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

O čemu ne govore Merkel i Šojble?

U drami oko Grčke svako kroji istinu onako kako mu odgovara. Ne rade to samo salonski komunisti u Atini, već i nemačka kancelarka i njen ministar finansija, piše u svom komentaru Rolf Venkel.

Kancelarka, njen ministar finansija i njihove kolege u Evropskoj uniji su očigledno majstori u potiskivanju realnosti. Oni insistiraju da nikakav oprost dugova Grčkoj ne dolazi u obzir. Ponašaju se kao da će Atina u nekoj dalekoj budućnosti biti u stanju da vrati svoj dug.

Međunarodni monetarni fond i mnogi poznati ekonomisti javno govore ono što poreski obveznici u Evropi već znaju - 11 miliona Grka nikada neće moći da otplati cijeli dug od 323 milijarde evra. Djelimičan oprost duga i značajno produženje roka za ostatak dalo bi ovoj izmučenoj zemlji novu perspektivu.

Glupe ideje

Političarima bi stvarno lijepo stajalo nešto više iskrenosti prema biračima i poreskim obveznicima i morali bi priznati da je apsurdna bila ideja da se zajednička valuta uvede prije uvođenja zajedničke ekonomske, fiskalne i socijalne politike. Oni bi morali da priznaju da je apsolutno glupa ideja bila da se u ovaj klub pozovu zemlje juga, sa njihovim mekim valutama i da im se tako ukine mogućnost da greške u ekonomskoj politici izglade devalvacijom svoje valute.

Više iskrenosti bi za poreske obveznike takođe značilo i gorku istinu da je novac od prva dva programa pomoći za Grčku nestao, a isto će biti i sa trećim. Ali, trebalo bi biti dovoljno iskren i te nove fondove ne nazivati kreditima, nego reći šta oni stvarno jesu - finansijska pomoć za narod koji je u nevolji. Klauzulu u ugovorima iz Lisabona, o tome da nema spasavanja, ionako niko ne shvata ozbiljno – najmanje od svih špekulanti na finansijskim tržištima.

Tehnička pomoć

Oko 70 posto Grka želi da ostane u evrozoni, ako ni zbog čega drugoga, onda zato što tako vladajuća politička elita svoje pristalice i klijentelu ne može da obasipa novcem koji štampa na sopstvenim mašinama. Toliko hrabrosti treba da bude nagrađeno ne samo kroz finansijsku, već i tehničku pomoć.

Wenkel Rolf Kommentarbild App

Rolf Wenkel, ekonomska redakcija DW

Tako bi Atina, na primjer, ako već ne želi ili ne može da smanji svoj ogromni aparat zaposlenih u državnoj službi, mogla barem ih prekvalifikuje. Uveren sam da uz dovoljno tehničke pomoći iz ostatka Evrope i Grci mogu da nauče korektno knjigovodstvo, da izgrade poresku administraciju i uvedu katastarske knjige. Ali, prvo mora da se uradi dokapitalizacija banaka, jer bez novca i bez povjerenja u banke, kolabira i najzdravija privreda – nezavisno od pitanja da li su ekonomskom patuljku poput Grčke baš neophodne četiri velike banke.

Prije svega, kancelarka i njen blagajnik trebalo bi da razmisle o djelimičnom ili potpunom otpisivanju dugova. Toga je, naime, već bilo ranije. Kada je 1953. godine potpisan takozvani Londonski sporazum, povjerioci mlade Savezne Republike Njemačke oprostili su joj većinu duga i tako učinili mogućim njemačko posljeratno ekonomsko čudo. Uzgred, među povjeriocima koji su se tada odrekli mnogo novca bila je i Grčka.