1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Novi redoslijed istih koraka ka EU

EU očekuje od svih ključnih političkih igrača u BiH da do početka februara 2015. stave potpis na dokument kojim se obavezuju na ispunjavanje reformi. Zauzvrat će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stupiti na snagu.

Na kraju svake godine Zapadni Balkan i politika proširenja nađu se na dnevnom redu EU. Na decembarskim sastancima šefovi diplomatija, ministri evropskih poslova i konačno lideri 28 zemalja članica ocjene napredak zemalja u procesu evrointegracija i iz Brisela pošalju političku poruku put Podgorice, Sarajeva, Tirane, Beograda, Skoplja, Ankare i Prištine.

I ove godine EU politiku proširenja karakteriše kao svoju ključnu politiku koja doprinosi „miru, demokratiji, bezbjednosti i napretku u Evropi.“ Zemlje Zapadnog Balkana vide se kao „integralni dio EU, čim ispune utvrđene uslove za to“, a zemlje članice EU potvrđuju svoju nedvosmislenu predanost i podršku tom procesu.

Moghrini und Hahn in Sarajevo

Mogerini i Han nedavno u Sarajevu sa Bevandom

Pored mnogih briselskih zaključaka, koji djeluju kao prepisani iz prošlogodišnjih evropskih izvještaja o Balkanu, ove godine najznačajniji evropski iskorak napravljen je upravo prema zemlji koja je uradila najmanje na svom evropskom putu. Ocijenivši da je stagnacija BiH, kako na planu unutrašnjih reformi tako i u procesu evrointegracija, „neprihvatljivo stanje“, EU je izašla sa novom evropskom strategijom za izlazak BiH iz političkog, ali i ekonomskog ćorsokaka. Od bh političkih lidera Evropa traži da se obavežu na reforme koje će „uspostaviti funkcionalnost i efikasnost na svim nivoima vlasti u zemlji i omogućiti BiH da se pripremi za buduće članstvo u EU.“ Šefovi diplomatija EU poručuju da pitanje primjene presude Sejdić-Finci nije skinuto sa spiska zadataka, ali da se u ovom trenutku prioritet stavlja na ispunjavanje socijalno ekonomskih reformi u zemlji, jačanje vladavine prava i bolje rukovođenje.

Komesar za pregovore o proširenju, Johanes Han kaže da je poslije povratka iz Sarajeva, evropske zvaničnike obavijestio da se u BiH, poslije održanih izbora stvorila „nova situacija“ i da su bh političari „prepoznali da je vrijeme za posao“. „Ovom strategijom mi zapravo ne napuštamo ni jedan od dosadašnjih uslova, već pravimo novi redoslijed koraka. Ojačaćemo i vezu između finansijske pomoći i konkretnih reformi u zemlji. Novac koji BiH dobija je značajan i to daje za pravo međunarodnoj zajednici da traži nešto zauzvrat“, ocijenio je Han.

Nova evropska strategija za realan početak u BiH

Zemlje članice EU ocjenjuju kao dobar potez promjenu politike prema BiH, ali naglašavaju da su ciljevi i kriterijumi ostali isti. “Ono što su nekada bili preduslovi za početak procesa nastavaka evropskog puta BiH sada postaju dio tog procesa“, objašanjava šefica diplomatije Hrvatske Vesan Pusić. Zemlje članice očekuju od vlasti u BiH, počev od Predsjedništva, preko stranačkih lidera, Parlamenta i Savjeta ministara da se obavežu na ispunjavanje „pisanih obaveza“ tako što će takav koncept neophodnih koraka i reformi na evropskom putu postaviti kao dio programa nove Vlade. U Briselu očekuju da će svi politički akteri u BiH ove obaveze potpisati „do kraja januara ili početkom februara“ i tako otvoriti put za stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i asocijasiji BiH sa EU.

„Taj prvi korak će omogućiti aktiviranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa BiH, a to je veliki i značajan korak. Promjena redoslijeda ipunjavanja uslova ne znači snižavanje kriterijuma, već pomjeranje BiH koja je bila blokirana visokim preduslovima. Novi plan je i ambiciozan i realan, a cilj jeste da se u toku manadata nove Vlade u BiH zemlja kandiduje za članstvo u EU i dobije pozitivan odgovor Evropske komsije.“ U diplomatskim izvorima u Briselu ocjenjuju da novi evropski pristup pruža BiH mogućnost da se, ukoliko odreaguje na pravi način, sa „kolosijeka bez cilja“ nađe na sigurnom putu, ne samo ka članstvu u EU već i ka stabilizaciji unutrašnjih prilika, kako političkih koji se odnose na efikasnost institucija i odlučivanja, ali i prvenstveno na putu ka boljem socijalno ekonomskom položaju građana BiH.