1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Novi pristup EU prema BiH

EU bi u januaru trebala razmatrati „novi pristup“ prema BiH. Analitičari ocjenjuju da bi Brisel trebao da dozvoli BiH nastavak evrointegracionog procesa tokom koga bi se rješavala brojna otvorena pitanja.

Šefovi diplomatije EU najavili su da će u 2014. godini razgovarati o akcionom planu za BiH. Na prijedlog Slovenje, Savjet ministara spoljnih poslova EU bi svoje prvo zasedanje u januaru počeo radnim doručkom na kome bi se razgovaralo o novoj proaktivnoj i posebno dizajniranoj politici prema BiH. U Briselu, a tako i u zemljama članicama, već duže vrijeme se mogu čuti kritike na račun staganacije BiH na njenom evropskom putu. Pominje se čak i potreba za imenovanjem evropskog medijatora za BiH, po ugledu na rad visoke predstavnice Ketrin Ešton u dijalogu Beograda i Prištine. I dok EU apeluje na bh političke lidere da „preuzmu odgovornost i dogovore se“, uskraćuje fondove pretpristupne pomoći i traži novi ključ za „bosansku bravu“, analitičari smatraju da je put jasniji nego što se u prvi mah čini:

„EU mora da prestane da se prema BiH odnosi kao prema djetetu kome je potrebna pomoć“, kaže za DW Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost:

„Treba da prestanu sa rješavanjem apstraktnih problema, kao što je ustav. BiH treba jasno da se kažu uslovi, šta mora da bude urađeno i ko je odgovoran za šta. Ako se bh. lideri ne odgovore opet treba jasno da im se kaže : Pozovite nas kada se odlučite.“

Štiglmajer: Upitnik Evropske komisije na koji BiH mora da odgovori pokazao bi „skenirano“ stanje u zemlji.

Štiglmajer: Upitnik Evropske komisije na koji BiH mora da odgovori pokazao bi „skenirano“ stanje u zemlji.

Štiglmajer smatra da bi EU trebalo da dozvoli BiH da podnese zahtjev za članstvo, jer bi se prema proceduri koja bi uslijedila, a to je Upitnik Evropske komisije na koji BiH mora da odgovori, dobilo „skenirano“ stanje u zemlji:

„Onda bi se transparentno i javno vidjelo gdje su problemi. A na osnovu toga se može krenuti dalje“, kaže Štiglmajer

Prelec: Rješavati probleme BiH kroz pristupne pregovore

Da je politika korištenja presude Sejdić-Finci kako bi se pokrenulo pitanje ustavnih reformi propala, smatra i direktor Balkanskog projekta, Marko Prelec. On u razgovoru za DW dodaje da se još ne vide tragovi sazrijevanja nove evropske polike prema BiH:

„Ono što Evropa može da ponudi jeste stari dokazani lijek pristupnih pregovora. Dosadašnja politika bila je tretirati BiH kao izuzetak i insistirati da bh. lideri riješe, ako ne baš najteže, onda jedno od najtežih pitanja - odnos konstitutivnih naroda, građana i identitet države. I to u ovoj krajnje ranjivoj fazi. Mislim da bi trebalo ići u sprotnom pravcu i početi sa tehničkim stvarima. Lideri u BiH i administracija imaju kapacitet da izvrše te zahtjeve. To bi im pomoglo u sazrijevanju klime u BiH , gdje bi se za nekoliko godina mogli uhvatiti u koštac sa suštinskim pitanjem identiteta države.“

Prelec: Lideri u BiH i administracija imaju kapacitet da izvrše bar tehničke zahtjeve EU.

Prelec: Lideri u BiH i administracija imaju kapacitet da izvrše bar tehničke zahtjeve EU.

Još jedan medijator za BiH?

Kada je u pitanju ideja o novom evropskom medijatoru za BiH, u Evropskoj komisji kažu da da nemaju informacije da se to razmatra među zemljama članicama i dodaju da komesar za proširenje Štefan Fule i dalje očekuje da dođe do pozitivnog ishoda dijaloga koji je u više navrata imamo sa bh. političkim liderima. U Evropskoj inicijativi za stabilnost ocjenjuju da je BiH „tokom godina imala i previše medijatora“, a da su se sastanci završavali bez rješenja. Sa druge strane, Marko Prelec, direktor Balkanskog projekta za DW objašnjava da se situacije pregovora Beograda i Prištine i dogovora u BiH ne mogu porediti:

„Ono što je Ketrin Ešton imala jeste „veliki bič i velika šargarepa“, uglavnom prema Srbiji. Ne vidim prostor za takvu jednu ulogu gdje bi Evropa, da tako kažem, mogla naređivati koja će se rješenja odabrati u BiH. A pitanja u BiH su čak i teža i važnija za građane BiH od pitanja Kosova za veliki broj Srba u Srbiji. Njima je to već par godina jedna emotivna priča, ali prilično strana svakodnevnom životu.“

Autor: Marina Maksimović

Odgovorni urednik: Faruk Šabanović