1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

NOVE DRŽAVE UNUTAR EVROPSKE UNIJE

Deset novih himni i zastava

Da bi neka zemlja pristupila Evropskoj uniji mora ispuniti takozvane "Kriterije iz Kopenhagena".U njih spadaju: stabilnost institucija, demokratija, pravna država, , poštivanje ljudskih prava i prava manjina. U ekonomskom smislu u tim zemljama mora funkcionisati tržišna privreda. Osim toga zemlja koja želi postati dio Unije mora preuzeti sve pravne akte (acquis communautaire)

Evropska unija se obavezuje da će pružiti podršku novim članicama u prilagođavanju pravnih propisa kao i finansijsku pomoć kako bi se poboljšala infrastruktura.

Zamršen i ponekad bolan proces prilagođavanja već iza sebe ima deset država, koje su od 01. 05. postaju punopravni članovi Evropske unije. U drugim prilikama bilo je dosta riječi o privrednim i političkim aspektima pridruživanja. No, ko zna kako izgleda zastava Estonije ili kako zvuči himna Kipra? Stoga ovaj put predstavljamo himne i zastave deset novih članica – idemo abecednim redom

Estonija – "Mu isamaa, mu onn ja room" u prevodu "Moja domovino, moj ponose i radosti". Estonska himna je prvi put otpjevana na Prvom festivalu estonskih nacionalnih pjesama 1869. Republika Estonija ili kako je Estonci zovu Eesti Vabariik ima trobojnu zastavu, odozgo nadole gledano – plavo-crno- bijelu.Kompozitor je bio Friedrich Pacius, a stihove je napisao Johann Voldemar Jannsen. Melodija je potpuno identična sa finskom himnom.

“Kde domov muj / gdje mi je dom” – pita se češka himna, nastala u 19 vijeku. Komponovao je František Jan Skroup, a stihove je napisao Josef Kajetan Tyl. Ona je bila prvi dio himne Čehoslovačke, pa kako su se odvojili Česi i Slovaci tako je svako sa sobom ponio i svoj dio himne. Češka zastava je tobojka, ali plavi trougao koji se vrhom zabija u bijelo-crvenu površinu čini je jako prepoznatljivom.

Republika Kipar je nezavisna od 1960, a kao što znamo u EU će za sada ući samo grčki dio ostrva, podijeljenog nakon turske vojne intervencije. Melodija himne je potpuno identična sa grčkom nacionalnom himnom koju je napisao Mancaros Nikoalos, a pjesnik Solomos Dionisios je bio toliko nadahnut da je napisao 158 strofa. Dakle, ako vam neko ponudi da vam otpjeva cijelu grčku ili kiparsku himnu onda nemojte da pristanete jer će čovjek pjevati cjeli dan.Na bijeloj površini kiparske zastave je ucrtano cijelo kiparsko ostrvo a ispod valjda grančice masline

Nacionalna himna Letonije ili Latvije se zove “Dievs, sveti Latviju” – “Bože, blagoslovi Latviju!” Komponovao je 1873 Karlis Baumanis kao himnu za otvaranje jednog festivala.Zastavu bih mogao opisati kao površinu boje tamne cigle prepolovljenu horizontalnom bijelom prugom.

I stihove i melodiju himna Litvanije ili Litve napisao je u 19. vijeku Vincas Kudirka: “Lietuva tetevyine musu Tu didviriu zeme” – a to znači otprilike:” Litvanijo, zemljo junaka”. Zastava je žuto-zeleno-crvena trobojka.

Malta ima zastavu podijeljenu vertikalno na lijevi, bijeli i desni crveni dio. Na lijevom dijelu je još malteški krst. I himna Malte kao mnoge druge priziva božiju zaštitu

Poljska himna je gotovo identična sa himnom bivše. Kompozitor je bio Michal Kleofas Oginski, , a stihove “Jeszcze Polska nie zginela” napisao je Jozef Wybicki prije otprilike 200 godina. Ako uzmete bijelu tkaninu i uzdužno je popolovite, donju polovinu obojite u crveno, dobićete zastavu Poljske.

Slovačka zastava je bijelo-plavo-crvena sa amblemom na kojem je upisan krst. Janko Matuška je zapisao stihove “Nad Tatrou sa blyska” što u slobodnom prevodu otprilike znači “Nad Tatrom sijeva”. U osnovi himne je slovačka narodna pjesma , a Slovačka se zvanično zove Slovenska Republika.

Franc Prešern je napisao odu vinu te je to postala nacionalna himna Slovenaca. Slovenačka zastava je ista kao slovačka samo što je na nešto manjem amblemu Triglav

I na koncu, mađarska himna koja je oficijelno uvedena 1844., stihove je napisao Ferenc Kölcsey, komponovao je Ferenc Erkel. Mađarska zastava je crveno-bijelo-zelena trobojka.

  • Datum 30.04.2004
  • Autor Dragoslav Dedović
  • Štampaj Štampaj ovu stranicu
  • Permalink http://p.dw.com/p/AVH3
  • Datum 30.04.2004
  • Autor Dragoslav Dedović
  • Štampaj Štampaj ovu stranicu
  • Permalink http://p.dw.com/p/AVH3