1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kiosk

Njemački listovi o početku rasprave po tužbi za agresiju i genocid koju je BiH podnijela protiv Srbije i Crne Gore te susretu EU-ministara u Brüsselu

Pod naslovom „Rok za Beograd“ njemački list „Süddeutsche Zeitung“ piše: „Potrajalo je više od jedne decenije dok je Medjunarodni sud pravde u Den Haagu mogao sada da krene sa raspravom o tužbi Bosne i Hercegovine za genocid.Takodjer, više od jedne decenije je u bijegu i optuženi za ratne zločine Ratko Mladić a Beograd i dalje tvrdi, da ne može da pronadje bivšeg generala.

Dokle god Beograd sa bajkama o Mladiću bude ismijavao medjunarodnu zajednicu, dotle će razgovori Evropske unije sa Srbijom i Crnom Gorom o sporazumu o stabilzaciji i pridruživanju biti farsa.Zbog toga je ispravno da su Evropska komisija i ministri vanjskih poslova Evropske unije sada jasno dali do znanja, da je njihovom strpljenju došao kraj.Oni pri tom nisu postavili nikakv ultimatum ali, Brüssel se neće ustručavati da u Aprilu zamrzne razgovore sa Srbijom, ukoliko Beograd i dalje i ne bude saradjivao sa Haškim tribunalom.Jači pritisak Evropske unije već je na drugim mjestima imao posebnu učinkovitost – bez obzira da li na Balkanu ili u Turskoj.Brüssel može obećati i obustavu izolacije kao nagradu za više demokratije i transparentnosti.Za Srbiju bi to bilo posebno važno.Jer se zapravo prioritetno radi o Mladiću ili njegovom ratnom kompanjonu Radovanu Karadziću.Oproštaj Srbije od ovih figura prošlosti je već odavno postao simbol za to, da li će ova zemlja uistinu preuzeti odgovornost za izbijanje rata u bivšoj Jugoslaviji ili ne», piše list «Süddeutsche Zeitung».

Druge novine „Die Welt“ donose intervju sa koordinatorom za Pakt stabilnosti, Erhardom Busekom.Na pitanje, da li sve zemlje zapadnog Balkana treba da postanu članice Evropske unije, Busek odgovara pozitivno, ističući da od toga «neće profitirati samo zemlje Balkana nego i Evropska unija, koja će imati više sigurnosti pred vlastitim vratima te manje useljenika, ali bi samim tim isto tako raspolagala i sa novim tržištima i fabrikama».