1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kiosk

Njemačka: Useljenička zemlja No. 1

Njemačka je najomiljenija useljenička zemlja u Evropskoj uniji, piše njemački dnevnik „Tagesspiegel“. List navodi da iz Njemačke godišnje iseli oko 600.000 ljudi, ali je broj onih koji se usele u zemlju ipak veći.

Novine „Tagesspiegel“ u svom aktuelnom online izdanju pišu da je znatno porastao broj useljenika koji ilegalno dolaze u Njemačku: „Na osnovu podataka do kojih je došla njemačka policija, u periodu od 2011. do 2012. godine drastično se povećao broj osoba koje su na nedozvoljen način pokušale da uđu u Njemačku. U izvještaju njemačke vlade o migracijama se s tim u vezi navodi da je 2011. godine, u pokušaju da ilegalno pređe granicu, uhapšeno 21.156 stranih državljana koji ne potiču iz zemalja Evropske unije. U poređenju sa prethodnom 2010. godinom to je povećanje od 18,6 odsto. U prva tri kvartala 2012. taj broj se još jednom povećao i to na 19,4 odsto. To su podaci do kojih je na osnovu provedenih ispitivanja došla stranka njemačke Ljevice u Bundestagu. Evropski policijski ured Europol je u srijedu (30.01.) izvjestio da su u više evropskih zemalja uhapšene ukupno 103 osobe osumnjičene za krijumčarenje ljudima.

Europol Europäische Polizeibehörde in Den Haag

Sjedište Europola u Den Haagu

Njemačka je, među zemljama Evropske unije, najomiljenija useljenička zemlja, a iza nje slijedi Velika Britanija.

Iako je iz Njemačke tokom 2011. iselilo 680.000 ljudi, u istom tom periodu u tu zemlju je uselilo njih 958.000. To je za 20 procenata više nego 2010. godine. Više od 62 odsto su bili useljenici iz zemalja Evropske unije, a oko 12,2 odsto Nijemci koji su se vratili u Njemačku. Najviše useljenika dolazi iz Poljske te iz Rumunije i Bugarske. Također je znatno porastao broj dolazaka iz zemalja Evropske unije koje su pogođene krizom: iz Grčke je došlo 84 odsto više useljenika, a iz Španije 31 odsto.

Od stranih državljana, u Njemačkoj i dalje najviše ima Turaka. Sa 1,6 miliona, koliko ih živi u ovoj zemlji, njihov udio među svim strancima u Njemačkoj iznosi 23,2 procenta. Gotovo isto toliko doseljenika – njih 1,65 miliona – dolazi iz zemalja Evropske unije srednje i zapadne Evrope. Većina su Italijani (oko 500.000). Broj migranata iz istočnoevropskih zemalja Evropske unije se povećao sa 820.000 na 951.000“, piše njemački list „Tagesspiegel“.

Pandžabi? Ne, poljski!

Großbritannien Symbolbild Olympische Spiele in London Tower Bridge und Ringe bei Nacht

London

List „Die Welt“ donose reportažni tekst o tome da su od stranih jezika koji se najviše čuju u Velikoj Britaniji drugi po redu slavenski. „Die Welt“ piše:

„Kada je Halina Kosakowska prije sedam godina iz Lublina došla u London, nije morala baš previše da se brine. ‚Moj zet mi je našao posao', kaže ta krojačica. 2008. godine ona je već otvorila i svoj vlastiti atelje u Chiswicku, u zapadnom dijelu grada. Njene obje koleginice također dolaze iz Poljske. Iza ugla, u prodavnici 'Poljskih delikatesa' mogu se kupiti različiti proizvodi iz Poljske. No, Halina radije kupuje britanske prehrambene namirnice. Domovina joj ne nedostaje. ‚Više ne idem nigdje iz Londona. Ovdje ionako ima puno poljskog: trgovine, ljudi... I naravno jezik.'

Polnischer Laden in Bonn Beim Schlesier Wurstwaren

Poljski prehrambeni proizvodi

Statistički podaci potvrđuju njene navode. Prema njima, u Velikoj Britaniji se, naravno pored engleskog, ne govore najviše pandžabi ili urdu, dakle jezici bivših britanskih kolonija, nego poljski. No, u međuvremenu u toj zemlji se, s obzirom na ekonomsku krizu u kojoj se našla Velika Britanija, povećava bijes tamošnjih građana prema useljenicima. Broj nezaposlenih je izuzetno porastao. Vlada konzervativnog premijera Davida Camerona čak razmatra mogućnost emitiranja televizijskih spotova kojima bi Rumunima i Bugarima uputila poruku da ne dolaze u Veliku Britaniju. Naime, nakon prelaznog roka, državljani tih dviju zemalja, koje su 2007. ušle u Evropsku uniju, od decembra ove godine mogu - prema prethodno postignutim dogovorima - svoj novi život potražiti u Velikoj Britaniji. Halina Kosakowska na takvu jednu anti-kampanju reagira neugodno: ‚Kako bih se ja osjećala da je to nekada tako bilo kada sam ja željela da dođem u London?' No, neki od onih koji su trenutno time pogođeni, reagiraju sa dosta humora. Tako je rumunski list ‚Gandul' na Facebooku pokrenuo protuakciju: ‚Zašto vi ne dođete u Rumuniju? Naše pivo košta manje od flaše vode. Pored toga, mi na jelovniku imamo više od ribe ili čipsa,“ piše njemački list „Die Welt“.

Priredio: Senad Tanović

Odgovorni urednik: Svetozar Savić