1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Panorama

Njemačka kolonijalna prošlost na pozornici

Mnogi i dalje ne znaju koliko su Kamerun i Njemačka blisko povezani kroz zajedničku kolonijanu prošlost. Oni koji riješe da to otkriju, uglavnom dožive šok. Sada to otkrivaju i glumci iz te dvije zemlje.

Kada je njemački pozorišni reditelj Fabijan Letov putovao u Kamerun, bio je zapanjen energijom njegove prestonice, Jaundeom. „Atmosfera u gradu je veoma živa, nekada čak i agresivna. Ljudi prodaju stvari, cjenkaju se, stvaraju muziku i slave.“

Ipak, dok je Letov šetao ulicama zajedno sa svojim njemačkim kolegama iz pozorišta, kroz glavu mu je prolazila i zajednička istorija te dvije zemlje, za koju malo ljudi zna. „Korak po korak polako otkrivate da je Njemačka u stvari dosta upletena u prošlost Jaundea“, kaže Letov. „Grad je prosto ponikao iz njemačke istorije i teško da iko zna o tome.“

Letov je boravio u Kamerunu u okviru programa pozorišne saradnje. Radio je sa Martinom Ambarom, pozorišnim rediteljem u Kamerunu. Njih dvojica su zajedno pokrenuli prekogranični pozorišni projekat, nakon što je Ambaru proveo neko vrijeme u Njemačkoj. Ambara je bio pozvan i na Berlinski pozorišni festival, vrhunski događaj pozorišne industrije.

Ambari su dobro poznate njemačke drame – od popularnog književnika Johana Volfganga fon Getea (1749-1832), do pjesnika i dramaturga iz istočne Njemačke, Hajnera Milera (1929-1995). Baš jedan Milerov komad, „Hamlet mašina“, bio je inspiracija za zajednički pozorišni projekat.

Ta predstava bavi se opsjednutošću moći i prezirom prema čovječanstvu kroz njemačku istoriju. „To je kamerunsko delo“, kaže Ambara. To je dovoljan razlog da tu temu ponovo preispitaju ansambli obiju zemalja.

Theaterprojekt Fin de Machine Mülheim an der Ruhr

Njemački i kamerunski umjetnici zajedno na sceni

Ekspedicija u Jaundeu

„Hajner Miler često je govorio da ne treba samo da uzmete neki komad i da ga prikažete onakvim kakav jeste, već da je bolje da ga posmatrate kao teren podložan promjenama i da sami vidite gdje ćete stići sa njim“, kaže Ambara, smijući se. „To je upravo ono što mi ovdje radimo.“

Zapravo, oni su se toliko udaljili od Milera i istočne Njemačke, da se projekat sada zove „Pokreni mašinu. Izađi iz Hamleta“. Letovljeva trupa zvana „kainkollektiv” i Ambarin tim iz kamerunskog pozorišta Otni su na dugim ekspedicijama u Jaundeu i već su duboko uronili u kamerunsku i njemačku istoriju.

Jaunde su zapravo osnovali njemački kolonisti koji su okupirali Kamerun 1884. godine. Nakon toga, prinudni rad, raseljavanja, pljačke i pogubljenja postali su svakodnevica u kamerunskoj prestonici. Njemačka vladavina trajala je do kraja Prvog svetskog rata, kada su Kamerun preuzeli Francuzi i Britanci.

Neznanje

Deutschland Kamerun Kolonialgeschichte

Nijemi svjedoci kolonijalne prošlosti - njemačko groblje u Kamerunu

Međutim, taj dio istorije sasvim je izbrisan iz njemačkog kolektivnog pamćenja. „Prvo se iznenadite kada čujete da Nijemci ne znaju za taj dio svoje istorije. Onda shvatite da su iskreni i da stvarno ne znaju ništa o tome. Na kraju se zapitate zbog čega ih uopšte osuđujete“, kaže Ambara. „Ljudi u Africi uvijk kažu da su nam bijelci nanijeli mnogo štete. Zatim razgovarate sa bijelcima i shvatite – pa, oni stvarno ne znaju šta su njihovi preci radili. Oni čak ne znaju ni da je Kamerun nekada pripadao Njemačkoj.“

Ambara to naziva „rovom neznanja“, koji njegovo pozorište pokušava da premosti. U toku tog procesa, razotkrio je šokantne činjenice o istoriji samog Kameruna. Na primjer, narodni heroj Čarls Atangana poznat je kao borac za slobodu.“ U stvarnosti, on se nije borio za slobodu, već za sopstvenu korist“, kaže Ambara. „On je radio za Nijemce, a kada su došli Francuzi, samo je promijenio ime i počeo da radi za njih.“

Živjeti sa bolom

Denkmal für Charles Atangana in Yaounde

Spomenik Čarlsu Atangani

Zajednička istorija prikazana je kroz vizuelni dizajn tog pozorišnog projekta, koji se trenutno nalazi u drugoj fazi razvoja u Njemačkoj. Brutalne slike Hajnera Milera, koje govore o moći i sklonosti ka ubijanju, tope se zajedno sa dramom jedne zemlje, čiju je istoriju preuzela Evropa. Snimci današnjeg Jaundea, afričkog megapolisa koji je pretrpan zapadnim reklamama, prikazani su na dijelovima ekrana. Čak i decenijama nakon kraja kolonijalizma, taj grad je i dalje blizak Evropi.

„Oduvijek sam živio sa tim bolom“, kaže Ambara. „Ali, ovdje niko ne zna da i najmanja odluka u Evropi ima ogromne posljedice u Africi. Kada ovdje (u Evropi) pričam sa ljudima koji ne znaju za to, uvijek se pitam u kakvom mi to svijetu zapravo živimo. To samo pokazuje koliko je Evropa izolovana. Nekada imam utisak da kada Evropljani pričaju o svijetu, da oni zapravo misle samo na Evropu.“

Novi evropski imidž

Ipak, ovi njemački glumci uspjeli su da prekorače evropske granice i da se suoče sa ostatkom svijeta. Bačeni u sred ogromnog Jaundea, oni su morali da se sretnu sa „požarom čistilišta“, kako je Letov nazvao užurbane ulice prestonice.

Šta nas to čini savremenim svjedocima, uz sve razlike u našim životnim uslovima? To je pitanje sa kojim će publike obiju zemalja morati da se izbore. Predstava je na turneji po Njemačkoj do kraja novembra, a od januara će se igrati u Jaundeu.

„Rov neznanja“ se suzio, bar za glumce. Pozorišna saradnja bila je veoma „prijateljska“, kaže Ambara. „Sada na Evropljane gledam drugačije. Više ne govorim o tome koliko su nam toga uradili, već umesto toga kažem da oni zapravo i ne znaju šta su radili.“

Autorke: Aja Bah / Nevena Cukućan

Odgovorni urednik: Svetozar Savić