1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kiosk

Njemačka štampa o govoru Angele Merkel

Kancelarka Merkel veliki je zagovarač evropskog Ustava. Nastavak procesa oko usvajanja Ustava jedan je od ciljeva njemačkog predsjedavanja Evropskom Unijom, u prvoj polovini 2007-e

Kancelarka Merkel veliki je zagovarač evropskog Ustava. Nastavak procesa oko usvajanja Ustava jedan je od ciljeva njemačkog predsjedavanja Evropskom Unijom, u prvoj polovini 2007-e

Njemačka kancelarka Angela Merkel održala je jučer govor, u kojem je dala prve smjernice evropske politike. «Esslinger Zeitung» komentira:

Svojim govorom kancelarka Angela Merkel je po prvi put istakla pozicije Njemačke tokom budućeg predsjedavanja Evropskom Unijom u prvoj polovini 2007-e godine. No, sa konstruktivnim rješenjima pogotovo za izlaz iz problema oko usvajanja evropskog ustava, ona nije izašla u javnost. Jeste sa apelom za smanjenje birokratije i više približavanja Brisela gradjanima Evropske Unije. I zaista. Stanovnici Evropske Unije čekaju da im to neko kaže. Oni su zainteresovani za promjene, koje utiču na njihov život. Ne zanimaju ih beskonačne diskusije o nadležnostima i institucijama,

piše «Esslinger Zeitung». «Handelsblatt» iz Duesseldorfa dodaje:

«Nedostatak u govoru, koji je održala Angela Merkel ogleda se u tome da je ona više stidljivo ukazala na neophodnost integracije ali i poduzimanja drugih koraka u tom pravcu. Možda to i odgovara trenutnom raspoloženju u zemlji. Ali kada je u pitanju evropska politika i rješavanje nesuglasica oko teksta evropskog ustava, za sada nema rješanja. Igra se na kartu nade, da do 2007-e godine gradjani u Francuskoj i Holandiji malo više zavole zajedničku Evropu.»

piše «Handelsblatt» iz Duesseldorfa. List «Die Welt» zaključuje:

«Onaj ko kao kancelarka Merkel, želi novi evropski ustav, promijenjen i konkretniji, taj mora odmah krenuti u ofanzivu. Jer, Evropskoj Uniji nedostaju kako granice tako i ciljevi. Suvišne odrednice i pravila , ne samo iz Brisela, izazivaju strah u gradjanima Evropske Unije od toga da je šteta, kada je u pitanju ujedinjenje Evrope, veća od koristi. Stoga se već mora početi, korak po korak, odvajati korisno, od beskorisnog. Ali to neće biti od koristi, jer pojedinačne države ne odustaju od svoje nacionalne politike. One nikada neće pristati da se, kao šećer u kafi, istope u Evropi.»